|
Свети апостол Јаков Син Алфејев и један од дванаест великих апостола. Рођени брат апостола и јеванђелиста Матеја. Сведок истинитих речи и чудеса Господа и Спаса нашега Исуса Христа, сведок Његовог страдања, васкрсења и вазнесења. По силаску Светога Духа о Педесетници, апостолу Јакову паде у део да проповеда Јеванђеље Христово у Елевтеропољу и околним местима, потом и у Мисиру, где и пострада за свога Спаситеља. Са великом силом, и на речи и на делу, проносио је светом Јаков спасоносну благовест о ваплоћеном Богу Слову, рушећи идолопоклонство, изгонећи демоне из људи, лечећи сваки недуг и сваку болест именом Господа Исуса Христа. Његов труд и његова ревност крунисани су великим успехом. Многи незнабошци поверовали су у Христа Господа, цркве се основале и уредиле, свештеници и епископи поставили. Пострада у Мисиру у граду Острацину будући на крст распет од незнабожаца. И тако се пресели у царство небесно овај велики и дивни апостол Христов, да бесмртно царује са Царем славе.Свети преподобни Андроник и супруга му Атанасија Грађани антиохијски из времена Теодосија Великог. Андроник беше по занату златар. И он и жена му беху веома благочестиви трудећи се непрестано да ходе путем Господњим. Од своје зараде једну трећину даваху сиротињи, другу цркви, а трећом се они издржаваху. Пошто им се родише двоје деце, они се договорише, да живе убудуће као брат и сестра. Но по Божјем недокучивом Промислу обоје им деце умреше у један дан. И беху у великој тузи све док се свети мученик Јулијан не јави на гробљу Атанасији и не утеши је вешћу, да су њихова деца у Царству Божјем, и да им је боље него код родитеља на земљи. Потом обоје оставише све и одоше у Мисир и примише монашки чин, свети Андроник код старца Данила у скиту, а Атанасија у женском манастиру у Тавенисиоту. Угодивши Богу својим дугогодишњим подвизима, преселише се у вечно Царство Христово, и то најпре света Атанасија, а после осам дана и свети Андроник.Свети праведници Аврам и Лот Читај о њему у књизи Постања.Свети Димитрије, патријарх александријски Једанаести епископ александријски после светог Марка Јеванђелиста. Управљао мудро и дуго паством својом, и то од 189-231. године. У његово време на тражење Индијаца послат би у Индију на проповед Јеванђеља свети Пантен, управитељ знамените катихетске школе у Александрији. Пантен нашао у Индији Јеванђеље, писано светим Матејем на јеврејском језику.Свети Стефан Слепи, деспот српски (Бранковић) Син деспота Ђурђа и Јерине. Са својом сестром Маром живео неко време на двору султана Мурата II. Ослепљен у Једрену са својим братом Гргуром. Примио власт деспотску над Србијом 1458. године. Ускоро се морао склонити из своје земље у Албанију, где се оженио Ангелином, ћерком Скендербега. Слеп и несрећан, но вазда предан Богу, он се упокојио 1468. године у Италији. Мошти му почивају у манастиру Крушедолу, задужбини сина његовог светог Максима.Свети мученици Евентије и Максим Ови свети мученици, Евентије и Максим војници, беху оруженосци код цара Јулијана Одступника. Јулијан их веома љубљаше због њихове храбрости, лепоте и горостасности. Када се Јулијан бављаше у Антиохији Сиријској, и беше наредио да се сви бунари и све намирнице загаде идоложртвеним приносима, да би се хришћани, употребљујући их, оскврнавили, Евентије и Максим гледајући то уздисаху и плакаху. После тога седећи на пиру они од срца заплакаше и рекоше к Богу: Предао си нас цару неправедном и горем од свих људи. - To неко од нечестивих чу и обавести Јулијана. Разљутивши се Јулијан их одмах дозва к себи, и дуго их мучећи љутим мукама, он их најзад посече мачем.Света преподобна Поплија Исповедница Преподобна Поплија се подвизаваше у време цара Јулијана Одступника. У младости својој она беше удата, и у браку роди сина Јована. Сина свог она посвети Богу, и он постаде врло угледан презвитер. Иако биран за епископа Антиохије, он због дубоке смирености своје избеже то високо звање, и до краја живота остаде побожан и смеран презвитер. А света мати његова Поплија, после смрти мужа свог, постаде игуманија над монахињама и девственицама.Свети преподобни Петар Галатијски Преподобни отац наш Петар, у свету Леонтије, живљаше у време цара Теофила; пореклом из Галатије, од родитеља Теофила и Евдокије. Због своје изванредне лепоте и необичне телесне снаге, Леонтије би узет за царског комита, и удостојен од цара разних војних одликовања. У ратовима и биткама чинио чуда од храбрости. И тако провео много година. Најзад Леонтије презре све то, напусти царски двор и свет, оде у манастир Дафнон, и замонаши се добивши име Петар. После тога отиде на гору Олимп; одатле отпутова у Јерусалим; из Јерусалима оде у Лаодикију и Агалију. На свима тим путовањима он се строго држаше својих подвига монашких; и много невоља виде од Исмаиљћана које је сретао. Са тих путовања преподобни отац се поново врати на гору Олимп. Пошто за узвишеност његавог живљења и узвишеност његових врлина сазнаде и сам цар Василије Македонац, то га цар убеди да дође у Цариград и живи у манастиру светог Фоке. Ту се он много подвизаваше по Богу, па у миру предаде душу своју Господу. |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
* Уколико славите славу за време поста, тога дана, дозвољена је и риба.
* Уколико ваша слава пада у среду или петак, трпеза је обавезно посна.
* прочитајте: Пост и правила поста
Помозите нам да трајемо
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Уколико Вам се свиђа наш пројекат и задовољни сте нашим радом и залагањем, молимо Вас да размислите о донацији која би помогла наш опстанак на Интернету и даљи развој пројекта.
Постоји и много других начина да помогнете опстанак и развој овог пројекта.
