01.08.2014
Јулијански (стари) календар:
19.07.2014
Pred. Август Next
Pred. 2014 Next


Свети Стефан Високи, деспот српски

Свети Стефан Високи, деспот српскиСин светога кнеза Лазара српског и кнегиње Милице. Заштитник хришћанства на Балкану у најтежим данима. Оснивач красних задужбина Манасије и Каленића. После многих трудова и невоља скончао 19. јула 1427. године.

Света царица Милица

Пореклом беше ова света царица Српска, у монаштву названа Евгенија и Ефросинија, од свете лозе Немањића. "Беше рода светла и славна и нарочита, од царског неког корена, племена Светог Симеона Немање, првога господина Србима".Беше ћерка чувеног војводе топличког и полимског Вратка, познатог у Српском народу под именом Југ-Богдан. Он беше пореклом од Вукана, најстаријег сина Светог Немање. Војвода Вратко беше не мали великаш на двору Српског цара Душана Силног (1331-1355 г.), и зато његова кћи Милица, која би рођена око 1335 године, стече у детињству своме најбоље хришћанско и царско васпитање. По природи сама беше благородна, честита и мудра, а у побожности предњачаше у роду своме. Као царева рођака, она често биваше на царском двору Душановом, и када одрасте сам је цар удаде за једног од својих витезова, за војводу Лазара Хребељановића, који касније постаде кнез и владалац Српски (1371-1389 г.). Са Лазаром се Милица беше најпре срела у крајевима свога оца, тамо где касније она подиже своју дивну задужбину манастир Љубостињу ("Љубвестан"). Од тада се њих двоје искрено заволеше и затим чесни брак склопише. У свом чесном и Богом заиста благословеном браку њих двоје једно друго потстицаху у врлинама и побожности, јер и Лазар не беше мање од ње побожна и богољубива духа, због чега и би удостојен од Бога светости и мученичког подвига и венца.

Света преподобна Макрина

Света преподобна МакринаНајстарија сестра светог Василија Великог и светог Григорија Ниског. Као девица рано би обручена некоме младићу благородном. Но када њен обручник умре, Макрина се заветова никада не ступати у брак говорећи. „Није право да девојка, обручена једном веренику, иде за другога; по закону природном треба да буде једно супруженство као што је једно рођење и једна смрт”. Још правдаше она то вером у васкрсење сматрајући обрученика свога не мртвим но живим у Бога. „Грех је и срамота, вели, да супруга не сачува верности, када јој супруг оде у неку далеку страну”. Потом заједно са својом мајком Емилијом прими монаштво у неком девичком манастиру, где се подвизаваху са другим инокињама. Живљаху од труда руку својих посвећујући већи део времена богомислију, молитви и непрестаном уздизању ума свога к Богу. Временом сконча јој мајка, а затим и брат Василије. Деветог месеца по смрти Василијевој дође Григорије да обиђе своју сестру, но нађе је на самртној постељи. Пред саму смрт света Макрина уздиже молитву ка Господу: „Ти Господе, упокојаваш телеса наша сном смрти на неко време, па ћеш их опет пробудити последњом трубом. Прости мене и дај ми да кад се душа свуче од телесне одеће, предстане Теби непорочна и без греха и да буде као тамјан пред Тобом”. Потом направи руком крсни знак на челу, на очима, на лицу, на срцу и - издахну. Упокоји се у Господу 379. године.

Свети преподобни Дије

Свети преподобни ДијеРодом из Антиохије Сиријске, од хришћанских родитеља. У младости би настављен од богодухновених мужева монашком животу и подвигу. Пошто издржа дуготрајну и трудну борбу са ђаволом и похоти телесном, даде му се од Бога велики дар чудотворства. У молитвама својим најчешће се обраћаше Светој Тројици. Твораше чудеса велика и страшна силом молитве своје: тако учини те сух штап озелени, сух бунар напуни се водом, неверна човека умртви па опет васкрсе. После неког двократног виђења небесног напусти Антиохију и пресели се у Цариград, где у близини града настави свој подвиг. Слава о њему убрзо се распростре, тако да га и сам цар Теодосије Млађи посети, да прими савет од њега, а патријарх Атик приволи га те га рукоположи за презвитера. Поживевши многе године, он се приправи за смрт, причести се, поучи братију, леже у постељу и на очи свију беше мртав. Вест о његовој смрти привуче многи народ; дође и патријарх Атик, заједно с патријархом антиохијским Александром. Но када хтедоше да га погребу, он се наједанпут диже као разбудивши се од сна и рече: „Даровао ми Бог још петнаест година живота овога”. И поживе свети Дије тачно још петнаест година, и настави многе на пут спасења, многе исцели, многима поможе у разним бедама и невољама, па најзад предаде душу своју Господу, коме целога живота верно послужи. Упокоји се 430. године у дубокој старости.

Свети преподобни Диоклеј

Преподобни отац наш Диоклеј изучи најпре светскс науке, граматику и философију, па затим у својој двадесет осмој години напусти свет и све у њему и постаде отшелник. Затворивши себе у једну пештеру живљаше у њој више од тридесет и пет година. Тада га посети писац Лавсаика, и видевши га, поразговара с њим. Преподобни Диоклеј учаше: Ум људски, ако само одступи од добре помисли, да ли ће се спасти или ће пропасти? - хотећи тиме да каже да, ако ум не мисли шта ће бити после смрти, одмах лако пада у рђаве жеље и помисли. Још говораше да рђава жеља чини човека неразумном животињом, а гнев га чини демоном. А када га писац Лавсаика запита: Како је, оче, могуће да људски ум стално борави у божанским мислима? - старац одговори: Како човек навикне, било са добрим било са рђавим помислима, онако и живи.

Свети Григорије, нови исповедник

У време борби са душегубном иконоборачком јересју прославио се добрим исповедништвом у правој вери. Био епископ у Паниду, или Панију у Тракији.

Свети преподобни Михаило

Синовац Св. Теодора, епископа Едеског (који се спомиње 9 јула). Као монах у лаври Св. Саве Освећеног, због чега се и зове Саваит, Богу угодио и мирно се преставио.

Света четири подвижника

Преставили се у миру Божјем.

Свети мученик Роман, кнез рјазански

Син Олега Краснога; одрастао усред страшних патњи своје родне груде; сачувао у себи љубав према светој вери и паћеничком отачаству. Свим силама радио за добро својих поданика, штитио их од насиља и пљачки ханских хорди. Зато га оклеветаше код татарског хана Мингу - Тимура како он, тобож, хули ханску веру. Свети кнез би позван у орду, где он храбро исповеди да је хришћанин и неустрашиво брањаше своју хришћанску веру. Због тога кнез би подвргнут ужасним мучењима: одрезаше му језик, ископаше му очи, одсекоше му уши и усне, и напослетку му одрубише главу, 19 јула 1270 године. Тело светог Романа његови саотачаственици однесоше у град Рјазан, и тамо чесно погребоше.

Август 2014
НеПоУтСрЧеПеСу
     Свети мученик Роман, кнез рјазански
1
вода
Авети преподобни Аврамије чухломски
2
мрс
Сабор Пресвете Богородице у Арматиу
3
мрс
Свети мученик Помпијан
4
мрс
Свети свештеномученик Аполоније
5
мрс
Свети мученик Именеј
6
вода
Свети преподобни Христофор
7
мрс
Обновљење Храма светих арханђела Михаила у скали и арханђела Гаврила у Халди
8
вода
Свети Јоасаф, митрополит московски
9
мрс
Света преподобна Ирина Хрисоваланте
10
мрс
Свети преподобни Константин косински
11
мрс
Свети мученици Парментије, Елим и Хрисотел, Лука, Мука, Олимпије, Максим, Авдон и Сенис
12
мрс
Обновљење Храма Пресвете Богородице у Влахерни
13
вода
Света преподобномученица Елеса
14
вода
ОСвећење Храма светог Јована Богослова
15
вода
Свети преподобни Јован исповедник
16
уље и вино
Освећење Храма Христа Пантократора у Цариграду
17
уље и вино
Свети мученици Катидије, Катидијан и Совел
18
вода
Свети новомученик Авакум
19
риба
Светих преподобних десет хиљада подвижника тивејских
20
вода
Освећење Храма светих апостола Петра и Павла
21
вода
Свети преподобни Макарије
22
вода
Свети преподобни Лаврентије Калужки, Христа ради сулуди
23
уље и вино
Обновљење Храма Пресвете Богородице 'Елеусе'
24
уље и вино
Свети преподобни Сергије и Стефан, који су у Молосу
25
вода
Свети преподоби Доротеј Палестински
26
вода
Свети новомученик Симеон трапезунтски
27
вода
Успенске иконе Пресвете Богородице
28
мрс
Свети мученик Стаматије
29
вода
Свети преподобни Еглон отшелник
30
мрс
Света преподобна четворица подвижника
31
мрс
      

* Уколико славите славу за време поста, тога дана, дозвољена је и риба.
* Уколико ваша слава пада у среду или петак, трпеза је обавезно посна.



Месечеве мене за Август , 2014
03.08.2014 Прва четврт
10.08.2014 Пун месец (уштап)
17.08.2014 Последња четврт
25.08.2014 Млад месец (младина)


Пријатељи Календара: