Преподобна Поплија се подвизаваше у време цара Јулијана Одступника. У младости својој она беше удата, и у браку роди сина Јована. Сина свог она посвети Богу, и он постаде врло угледан презвитер. Иако биран за епископа Антиохије, он због дубоке смирености своје избеже то високо звање, и до краја живота остаде побожан и смеран презвитер. А света мати његова Поплија, после смрти мужа свог, постаде игуманија над монахињама и девственицама.

У то време цар Јулијан Одступник беше кренуо у ратни поход против Персије, и призиваше све да принесе жртве идолима. На његовом путу ка Антиохији срете га ова чесна старица Поплија и заједно са својим девственицама стадоше певати што су јаче могле псалам Давидов: Идоли су незнабожачки сребро и злато, дело руку човечијих; уста имају, а не говоре; очи имају, а не виде; уши имају, а не чују; нити има дихања у устима њиховим. Какви су они, такви нека буду и они који их граде и сви који се уздају у њих (Псал. 134, 15-18). - Чувши то, цар нареди да је ухвате и жестоко бију по лицу. To би учињено, и земља поцрвене од крви њезине. А за то време света мученица неустрашиво изобличаваше Јулијана за безбожје његово, и говораше да истину Божју она ставља изнад свега. Јулијан је не хте убити сада, него то остави кад се буде вратио из Персије. Али пошто он погибе и не врати се, света исповедница би пуштена на слободу. После тога света Поплија поживе богоугодно још неко време, и у миру сконча свој живот на земљи.




НАЗАД

Проверите рејтинг Црвеног календара:


PayPal