Приступајући повести о блаженом Пимену, задржимо своју пажњу на његовом великом јунаштву у страдањима, и од тога се научимо: да патње треба подносити јуначки, и да се сила Божија потпуно показује у немоћима (ср. 2. Кор. 12, 9). - Блажени Пимен роди се и на свет већ болестан; он и порасте као болестан; но та телесна болест не даде у њему места душевној болести: јер он остаде чист од свакога порока и сачува девство од утробе материне. Много пута се он обрађаше са молбом родитељима својим, да га даду у манастир да се постриже у монаха, али му они из силне љубави према њему брањаху, желећи да им он после њихове смрти буде наследник. Једном, по промислу Божјем, блажени Пимен силно занеможе, да не беше изгледа на оздрављење. Та невоља нагна његове родитеље, те га они однеше у Печерски манастир и молише тамошње преподобне оце да се моле за исцељење њиховог сина од болести. Но усрдне молитве преподобних отаца не донеше болеснику исцељење, јер његова молитва беше јача од њихових молитава: он себи мољаше од Бога не оздрављење него да му погорша болест, пошто се бојао да га, ако оздрави, родитељи не одвуку из манастира и он не оствари своју жељу о монашењу. Но како отац и мајка непрестано сеђаху поред њега и не даваху му да се постриже, блажени Пимен се силно растужи и стаде се усрдно молити Богу да му испуни жељу на који било начин. И гле, једне ноћи, кад родитељи његови и послуга спаваху, код њега уђоше светли анђели, неки у облику дивних младића, а неки у облику игумана и братије, носећи у рукама свеће, свето Еванђеље, власеницу, мандију, кукуљачу и све остало што је потребно за постриг. И упиташе га: Хоћеш ли да те ми пострижемо? - Блажени одговори с радошћу: Да, хоћу; Господ вас посла, господо моја! молим, испуните жељу срца мога. - Анђели одмах стадоше постављати питања и радити све редом што је прописано у чину монашког пострижења И тако га они постригоше у велики анђелски образ, обукоше га у мандију и кукуљачу, и наденуше му име Пимен. Давши му, по обичају, упаљену свећу, они му рекоше: "Нека ова свећа не угасне у току четрдесет дана и ноћи". Још му предсказаше да ће до смрти боловати, и да ће пред саму смрт оздравити. Затим, целивавши блаженог Пимена, они узеше у убрус власи његове, па одоше у цркву и положише их на гроб преподобног Теодосија.

Иноци који беху у оближњим келијама, чувши појање, пробудише остале, држећи да или игуман са некима од братије постригава болника или се болник већ преставио, и сви заједно одоше у келију где блажени лежаше. Тамо они затекоше оца, мајку и слуге да спавају, и пробудише их; притом иноци осетише диван мирис којим беше пуна келија, а болесника угледаше препуна радости и весеља, и обучена у монашку одећу. И упиташе га братија: Ко те постриже? и какво то појање ми чусмо овде, које твоји родитељи не чуше, иако су поред тебе? - Ја држим, одговори болесник, да ме игуман, који дође с братијом, постриже и надену име Пимен; они су то и појали, као што чусте; они ми и ову свећу, коју видите, дадоше рекавши да ће она непрекидно горети у току четрдесет дана и ноћи; затим, ставивши моје власи у убрус, одоше с њима у цркву.

Чувши то, братија одмах похиташе цркви, али је нађоше закључану; стога пробудише црквењаке и упиташе их, да ли је ко улазио у цркву после вечерње молитве. Они одговорише да нико није улазио, пошто се и сами кључеви налазе код еклесијарха. Они онда разбудише еклесијарха, узеше кључеве, које он никоме није био давао, нити је сам с ким улазио у цркву, уђоше у цркву и тамо на гробу преподобног Теодосија стварно нађоше власи у убрусу. После тога обавестише игумана о свему. Игуман се веома удиви и брижљиво истраживаше, ко би то могао пострићи блаженог Пимена. Али не пронађе. Тада свима постаде јасно да су постриг, по наређењу Божјем, извршили свети анђели. Дуго размишљаху игуман и братија о чудесном постригу, да ли да га блаженоме урачунају као постриг извршен по уставу, и по пропису. И дођоше до закључка да над блаженим Пименом не понављају постриг, пошто су имали јасне доказе о стварно извршеном постригу над њим: иноци су стварно нашли, као што је блажени Пимен рекао, његове власи на гробу преподобног Теодосија, и свећа, за коју је био доста један дан да изгори, горела је четрдесет дана и ноћи непрекидно. Због тога они ово рекоше: Доста ти је, брате Пимене, од Бога даровани образ и име. - Но ипак реци нам, говораше игуман дошавши са књигом пострига, какви изгледаху они што те постригоше, и не изоставише ли ништа од онога што је написано у овој књизи? - На то блажени Пимен рече игуману: Што ме кушаш, оче? Ти сам, дошавши овде са свом братијом, обави на мени све што је прописано у овој књизи. Притом си ми рекао још и то, да ћу целог живота патити од болести и тек ћу се пред смрт ослободити ње, да бих био у стању носити свој смртни одар. Него, моли се за мене, свети оче, да ми Господ подари трпљење. - Чувши ово, они га оставише.

Блажени Пимен је, као што предсказаше они што га постригоше, лежао много година у врло тешкој и одвратној болести: ње су се гнушали и они који су му прислуживали, па су га често по два три дана остављали гладна и жедна. Но све то он с радошћу трпљаше, и за све благодараше Богу.

Догоди се некако да један болесник, који је боловао од исте болести од које и преподобни Пимен, би донесен у Печерски манастир и пострижен. А братија који беху одређени за служење болнима, унесоше овога код блаженог Пимена, да би обојици служили заједно и подједнако. Али они, односећи се немарно према својој дужности, често заборављаху на ову двојицу, тако да понекад ови изнемогаваху од жеђи. Тада блажени Пимен рече болеснику што је лежао с њим: Брате, пошто се они што нам прислужују гнушају нас због смрада који иде од нас, би ли ти хтео да се примиш те дужности, ако те Господ исцели? - Болесник обећа преподобноме да би усрдно служио болесницима до саме смрти. - Онда блажени Пимен рече њему: Ево Господ уклања од тебе болест твоју, и ти, поставши здрав, испуни своје обећање: служи мени и сличнима мени; а на оне који нехатно врше ову дужност Господ ће навести љуту болест, да би се тако кажњени спасли.

Болесник одмах устаде и стаде служити преподобном; а оне нехатнике, који нису хтели служити болнима, све их спопаде болест. Но и исцељени брат послужи преподобноме Пимену не дуго: и њему досади смрад, те се због тога уклони од Пимена и остави га да се мучи гладан и жедан. Отишавши, он се настани у другој келији. И гле, њега изненада спопаде силна ватра; и немајући снаге да се подигне, он се три дана мучаше од жеђи, па најзад стаде запомагати: Смилујте се на мене Бога ради, јер ево умирем од жеђи! - Чувши његово запомагање, братија који се налажаху у најближој келији, дођоше к њему; и видевши његову љуту болест, известише о томе блаженог Пимена рекавши: Брат који ти служи умире. - Преподобни одговори: Што човек посеје, то ће и пожњети (Гал. 6, 7): он мене остави гладна и жедна, и сам доживе то, слагавши Богу и презревши моју ништавност. Али ми смо научени да не враћамо зло за зло, стога идите и реците му: зове те Пимен; устани и иди к њему.

Када братија саопштише болеснику поруку блаженога, он одмах поста здрав, и уставши оде к блаженоме сам без ичије помоћи. Блажени Пимен га дуго саветова, говрећи му овако: Маловерни, ето си здрав; пази, не греши опет! Не знаш ли да ће подједнаку награду имати болесник и онај који му служи? Трпљење убогих неће остати без плода: они који овде трпе кратковремену невољу и туту, њима ће радост и весеље бити удео тамо где нема ни туге, ни жалости, ни уздисања, већ живот бесконачни. Тога ради, брате, ја и трпим све. А Бог који мноме исцели тебе од твоје болести, може и мене подигнути са овога одра и исцелити моју болест, али ја нећу. Јер је Господ рекао: Који претрпи до краја, тај ће се спасти (Мт. 10, 22). Боље ми је да у овом животу иструлим сав, да би у оном тело моје било нетрулежно; боље ми је да овде трпим смрад, да бих се тамо наслађивао неисказаним миомиром. Дивно је, брате, црквено богослужење у светлом, чистом и светом месту, где је богоугодно и слатко са невидљивим Анђелским Силама узносити молитве Богу. Зато се црква и назива небом земним, и који стоје у њој сматрају се да стоје на небу. А што је ова мрачна и смрдљива келија ако не пре суда суд и пре бесконачне муке мука? Но који с благодарношћу трпи овде, с правом може рећи: Трпећи чеках Господа, и чу ме (Пс. 39, 2). Тешећи такве страдалце, апостол каже: Ако трпите карање, Бог поступа с вама као са синовима. Ако ли сте без карања, онда сте копилад, а не синови (Јевр. 12, 7.8). И сам Господ поучава нас, брате, говорећи: Трпљењем својим спасавајте душе своје (Лк. 21, 19).

Добро поучен овом поуком блаженога, брат му од тада неодступно служаше. Јуначки пак страдалац и истински подражавалац праведнога Јова, свети Пимен лежаше на болесничком одру двадесет година, непрестано благодарећи Бога. А када настаде време престављења његова, у Печерском манастиру показа се знамење: над трпезаријом појавише се ноћу три огњена стуба, који потом пређоше на врх цркве. Једини Господ зна право значење овога знамења. Али оно сигурно значи и то, да Тројични Бог, који анђеле Своје чини духовима и пламен огњени својим слугом (Пс. 103, 4), већ ниспосла анђеле Своје по душу многонапаћеног Пимена, као што беше послао по Лазареву. Јер тога дана многонапаћени изненада оздрави, и говораше да је дошло време одласка његова, као што предсказаше они што га постригоше. Уставши дакле, он обиђе све келије, свима се клањајући и просећи опроштај. А болесним монасима рече: Браћо и пријатељи моји, устаните да ме испратите! - И одмах по речи његовој болест одступи од њих, и они потпуно здрави пођоше за њим.

Он уђе у цркву и причести се Божанским Тајнама. После тога, узевши свој погребни одар он га однесе, иако му нико не показиваше пут, к пештери, у којој до тада никада није био, нити ју је икада видео. Ушавши у пештеру, он се поклони гробу преподобног Антонија и показа место где жели да буде сахрањен. Затим откри чудну тајну указујући на гробове неке братије који ту близу лежаху. Овде, рече он, ви положисте ове године два брата, једнога без схиме а другога у схими. Онога кога положисте без схиме, наћи ћете у схими, јер је много пута желео да се постриже у њу, али је стално одлагао; но пошто је показао дела достојна тога образа, то му Господ после смрти дарова схиму. А другога брата, кога положисте у схими, наћи ћете без схиме, јер је он није желео за време живота, нити је показао дела достојна ње, него је говорио: "Када видите да одлазим из овог живота и већ умирем, онда ме пострижите у схиму". Он се није сећао онога који је рекао: Мртви те неће славити, Господе, нити они који сиђу у ад, него ћемо ми живи благосиљати Господа (Пс. 113, 25-26). Због тога и би одузета од њега благодат схиме и дата ономе који показа дела достојна ње: јер свакоме који има (добра дела) даће се, и претећи ће му; а од онога који нема (добра дела), узеће се од њега и оно што мисли да има (Мт. 25, 29; Лк. 8, 18). Трећи брат, настави свети Пимен, положен је овде пре много година и сав је иструлео, али схима његова остала је читава: она се чува на изобличење и осуду њему, јер је чинио дела недостојна образа схиме, сав је живот свој провео у лењости и грешним делима, не сећајући се речи Господњих: Коме је много дано, много ће се искати од њега (Лк. 12, 48). Пострижење у схиму ништа не користи онима који не чине добра дела која избављују од вечних мука.

Откривши ову тајну, преподобни отац наш Пимен рече братији: Ево дођоше они што ме постригоше да ме узму. - И одмах после ових речи он леже и заспа у Господу. Братија га са великом чашћу положише на указаном од њега месту у пештери. - А када откопаше гробове, чију им тајну преподобни откри, они нађоше три црноризца: два недавно умрла, од којих онај што је био сахрањен у схими, сада бејаше без ње, а схима се налажаше на ономе што беше сахрањен без ње; а трећег брата, који давно беше умро, нађоше потпуно иструлелог, само му схима беше читава. И сви се много дивише неисказаном суду Божијем, који даје свакоме по делима његовим. Богу приличи слава, част и моћ, сада и увек и кроза све векове. Амин.




НАЗАД

Проверите рејтинг Црвеног календара:


PayPal