Још у детињству и младости својој Ирина је неговала у себи све врлине и постала сасуд еванђелских добара. Због тога она, кћи срећних и царских родитеља са Запада (из Мађарске), постаде чувена и славна, јер врлина има обичај да обелодањује оне који је упражњавају, па макар били сакривени у најзабаченијем кутку или месту.

Поставши женом цара Кало-Јована, тј. Јована Комнена (1118-1143), она као царица још се више обогати врлинама: Кротост њена беше неисказана, смиреност неизмерна, благост чудесна, жалостивост и милостивост безгранична; она беше заштитница удова и сирочади, хранитељка убогих и невољних, добротворка неуморна. Свој еванђелски живот завршила је у манастиру као монахиња Ксенија, где она усаврши све своје врлине. Осим својих монашких подвига и многих добрих дела она је чувена и због тога што је основала у Цариграду манастир Сведржитеља - Пантократора, један од најславнијих и пајлепших манастира у Цариграду. У том манастиру подвизавао се доцније свети Стефан Дечански. Упокојила се мирно у Витинији, па су јој затим свете мошти пренесене у овај њен славни манастир Пантократора и чесно погребене.




НАЗАД

Проверите рејтинг Црвеног календара:


PayPal