Овај преподобни живљаше у Кападакији за царовања Никифора Фоке и Јована Цимискије. Од раног детињства посвећен Богу од стране својих родитеља, као други Самуило, он оде у манастир, звани Дубоки Поток, и сво подвижништво од преподобног Василија, игумана и ктитора ове обитељи. Пошто постаде савршен у врлинама, он због тога би поступно произведен за чтеца, ипођакона, ђакона и презвитера. Затим би унапређен и за игумана истог манастира. Он много уради за своју обитељ: прошири је, украси је и обогати је, подиже у њој три цркве: светом Архангелу Михаилу, светом Боговидцу пророку Илији и светим апостолима. Осим тога сагради око своје обитељи јаке и лепе бедеме.

Отишавши једном у Цариград он набави неке скупоцене црквене утвари, крст и свето Еванђеље, и све то посла у свој манастир по једном од братије што беше с њим. Задржавши се још неко време у Цариграду он се разболе од срдобоље, па похита натраг у своју обитељ. Но стигавши до града Амореје он ту сконча, и би погребен у једном храму тога града. А када мину година оци његове обитељи решише да пренесу тело његово у своју обитељ. Отворивши гроб они нађоше тело његово потпуно читаво и нетљено, и из њега се лије диван мирис. Они га онда чесно пренесоше у свој манастир и положише у црквеној паперти, славећи Бога, дивног у светима Својим.




НАЗАД

Проверите рејтинг Црвеног календара:


PayPal