Свети Доментије се роди у у Персији као незнабожац, у време цара Константина Великог (305-337 г.). Хришћанској вери га научи неки хришћанин Авар. Доментије остави незнабоштво и сроднике и отиде ка крајевима грчке државе, ка граду Нисивији. Ту он ступи у један манастир, прими свето крштење, замонаши се, и прохођаше сваки подвиг испосничког живота. Али по клевети завидљивог и лукавог демона њега омрзнуше неки монаси у том манастиру, те он побеже одатле и оде у манастир светих мученика Сергија и Евнуха, у граду Теодосиопољу. Ту он подражаваше врлински живот игумана и архимандрита Уврела, за кога се вели да шездесет година није јео ништа варено, спавао је врло мало, и то не лежећи нити седећи, него стојећи и ослоњен на свој жезал.

Архимандрит Уврел постави преподобног Доментија за ђакона, али када га хтеде принудити и у чин свештеника, Доментије одбеже у неку пусту гору, и тамо живљаше о Богу, трпећи летње жеге и зимске мразеве и друге непогоде. Затим се настани у једној пештери, чинећи многа чудеса именом Христовим: јер исцељиваше оне који долажаху к њему, и од идолопоклоничке заблуде привођаше к вери Христовој. А када у те крајеве наиђе цар Јулијан Богоодступник (361-363 г.), он дозна све о светом Дометију и нареди да га камењем затрпају. Послани за извршење злочина упутише се и затекоше светог оца са два ученика где у девет сати врши одговарајуће богослужење, нападоше на њих и побише их камењем. Тако заврши течење богоугодног живота свог преподобни Дометије са два ученика своја, и сва тројица добише венце мучеништва.




НАЗАД

Проверите рејтинг Црвеног календара:


PayPal