Свети презвитер Ермолај и његови састрадалци, свештеномученици Ермип и Ермократ, припадаху клиру свете никомидијске цркве. Они беху преостали од оних двадесет хиљада мученика, које цар Максимијан сажеже у цркви заједно са црквом, чији се спомен слави двадесет осмог децембра. Ова три служитеља Господња скриваху се из страха од незнабожаца по разним местима, притом где им год беше могуће они поучаваху незнабошце светој вери и обраћаху их ка Христу. Тако свети Ермолај, видевши Пантелејмона лекара, обрати га у хришћанство после богонадахнутог разговора с њим. Када Пантелејмон би од истог незнабожног цара римског Максимијана изведен на мучење и упитан ко га научи хришћанској вери, светитељ, не будући у стању слагати, каза о светом презвитеру хришћанском Ермолају. Стога одмах би ухваћен старац Ермолај и његови саслужитељи слуге Христове Ермип и Ермократ, и доведени на нечастиви суд. При испитивању они смело исповедише да је Христос истинити Бог, а наругаше се идолима и њиховим поклоницима. Због тога их цар мучитељ осуди на смрт и они бише посечени мачем. О њиховом страдању опширније се говори у житију светог великомученика Пантелејмона под двадесет седмим јулом.

Ови свети свештеномученици чесно пострадаше око 304 године.




НАЗАД

Проверите рејтинг Црвеног календара:


PayPal