Ови свети мученици најпре беху незнабошци и надзорници Мамертинске тамнице у Риму. У ту тамницу беху због проповедања хришћанства затворени свети апостоли Петар и Павле. Видећи чудеса која апостоли чињаху у тамници, Прокес и Мартинијан повероваше у Христа. А када апостол Петар после молитве нацрта крст на Тарпејској стени и изведе воду из ње, онда се крстише и сви остали сужњи у тамници, њих 47 на броју.

Пошто повероваше у Христа и примише крштење, Прокес и Мартинијан пустише свете апостоле из тамнице. Апостоли изиђоше из Рима, но Петру се јави Господ на путу ходећи ка Риму. "Куда идеш, Господе?" упита Га Петар. А Господ одговори да иде у Рим да поново буде распет. Постиђени апостоли вратише се у Рим, где буду ухваћени и убијени.

Међутим, начелнику Прокесовом и Мартинијановом Павлину би достављено, да су они постали хришћани. Павлин их позва к себи, и стаде им саветовати да напусте хришћанство. Но када они то одбише и похулише идоле, Павлин нареди да их бију по устима. После тога свете мученике много и упорно наговараху да се одрекну Христа, али они остадоше чврсти у својој вери. Зато их обесише о мучилишно дрво, па жестоко стругаше железним справама и огњем им слабине палише. Но свети мученици јуначки подношаху сва та страдања, при чему их сокољаше и тешаше једна Римљанка, по имену Луцина.

Међутим, казна Божија ускоро постиже безбожног мучитеља Павлина. Када Павлин издаде наређење да муче ова два света хришћанина, он тог часа би наказан Богом: изгуби лево око и, мучен злим духом, умре кроз три дана.

Павлинов син настаде код градоначелника Рима, да Прокес и Мартинијан одмах буду посечени, што би и учињено. Чесна тела њихова чесно погребе споменута Луцина.




НАЗАД

Проверите рејтинг Црвеног календара:


PayPal