ПРЕПОДОБНИ Иларион би од ране младости монах. Носећи крст и следујући Распетоме, он уздржањем покори телесне страсти, и све монахе превазиће врлином. Затворивши себе у мрачну одају, он много година проведе далеко од сваке вере, и просвети се бестрашћем. Стога се удостоји свештеничког чина. И би игуман манастира Пелекита близу Хелеспонта, у Азији. Он сатвори дивна чудеса: речју отстрањиваше живртиње штеточине са усева у пољу, речју их одгоњаше са њива и градина, молитвом заустави велики град, за време суше изведе кишу, раздели реку као пророк Јелисеј, исцели човека са сухом руком, слепцу да рова прозрење, многе хроме исцели, ђаволе изгони, рибарима који су дуго узалуд ловили напуни мреже рибама.

У осмој песми Канона свети Јосиф Песмописац пише за њега да је од мучитеља поднео гоњење за поштовање чесне иконе Спаситељеве, и назива га мучеником. Јер је живео у време иконоборног цара Лава III Исавријанца, и био много злостављан.

Војвода царев нападе с војском изненада на манастир Пелекит, и то на Велики Четвртак за време свете литургије: улете дрско у олтар, забрани да се пева, и свете животворне Тајне Христове баци на земљу. Затим ухвати четрдесет и два најугледнија монаха, па их окова у ланце, а остале стави на разне муке: неке силно изби и тела им покида, некима браде и лица смолом намаза и запали, а некима носеве одреза. Потом манастир са црквом запали. А преподобног оца Илариона са осталих четрдесет и два окованих отаца посла у заточење близу Ефеса, где он у тамници сконча 754. године, и пресели се у царство Христово.




НАЗАД

Проверите рејтинг Црвеног календара:


PayPal