Овај угодник Божји роди се у јерменском граду Мелитини од благочестивих и богобојажљивих родитеља, који га молитвом и постом измолише од Бога пошто не имађаху деце. Родитељи га прво отшколоваше, па онда одведоше епископу мелитинском и предадоше на службу Богу, јер су тако били обећали када су га од Бога измолили. У Мелитини беше тада епископ блажени Отрије. Он је учествовао на Другом Васељенском Сабору, и са светим Григоријем Богословом и осталим ревнитељима и заштитницима правоверја мудро се борио за веру против јереси духоборца Македонија. Таквом богонадахнутом мужу, светом Отрију, би предат блажени дечко Акакије. Провидећи благодат Божју у дечаку, свети Отрије га учини клириком. И иђаше Акакије из силе у силу, напредујући у врлинама усрдно обављајући све већи и већи број црквених послова, и богоугодним животом одмичући у усавршавању и светости. Тако беше другима за пример и поуку. Код преподобног Акакија се преподобни Јевтимије Велики, док је био дете, учио књизи. Но не само деци него и старцима блажени Акакије беше учитељ речју и врлинским животом својим, када би произведен за епископа и поверена му брига око спасавања душа људских. Будући избрани сасуд Светога Духа, он у своје време као достојан би удостојен архијерејског достојанства. Јер када епископ мелитински свети Отрије из овог живота пређе ка Господу, на његово место би једногласно изабран од свих блажени Акакије, и по прописима узведен на архијерејски престо, да би, као упаљена свећа на златном свећњаку, обасјавао сав свет.
Као архијереј блажени Акакије толико угоди Богу, и тако беше велики светошћу да би удостојен дара чудотворства. Од многих чудеса његових ми ћемо овде само нека споменути. Тако, једне године беше велика суша која је претила глађу. Са забринутим народом светитељ Божји оде код цркве светог великомученика Евстатија, која се налазила изван града, да умоле страдалца Христовог да се придружи њиховој молитви и заједнички измоле кишу од Бога. И свети Акакије нареди да се на отвореном пољу крај цркве постави свети престо, и он стаде на њему служити свету литургију, подижући к небу уплакане очи. И он не раствори у светој чаши вино водом, као што је пропис, већ упери ум к Богу и приљежно се мољаше да сам Бог одозго кишном водом раствори чашу и напоји суву земљу. И његова молитва беше тако силна и моћна пред Господом, да одмах паде велика киша, која не само чашу раствори него и земљу потпуно напоји. И тако се туга свег присутног народа претвори у радост, и они весело благодараху Богу. И та година, молитвама угодника Божјег Акакија, би веома родна.
У мелитинској области беше једна река која је често плавила насеља људска. Једном толико надође да стаде рушити у околини не само мале него и велике куће. А пошто све више и више надолажаше и угрожаваше многа насеља, светитељ Христов Акакије оде на реку и, сатворивши молитву Богу, метну камен недалеко од обале, и запрети реци да се не разлива преко границе коју јој он одреди. И одмах се вода повуче у своје корито, и тецијаше високо од земље, али се не разливаше даље од камена, којим светитељ као неким зидом затвори реку у њене границе.
На осамнаест стадија од Мелитине налажаше се незнабожачко насеље Миасина. Беше то дивно место: пространа равница између два брежуљка, коју је пресецала бистра и чиста река Азур, а наоколо језера. А тамо, на једном прекрасном и изврсном месту бејаше идолиште, ограђено вртом, и до врта језеро, чијом се водом врт наводњавао. Тамо су се скупљали незнабошци и приносили своје нечестиве жртве. Желећи да то место очисти и освети за слављење истинитог Бога, ревнитељ Христов свети Акакије уложи много труда, пошто се идолопоклоници силно опираху томе. А када светитељ поче тамо зидати цркву у име Пресвете Тројице, зли идолослужитељи стадоше ноћу правити пакости, јер што би хришћани дању сазидали, то су безбожни идолопоклоници ноћу рушили. Но наоружавши се против њих молитвом, светитељ Христов Акакије надвлада непријатељску силу, јер помоћу Божјом разруши идолиште и доврши храм Богоматере. И осветивши храм, он начини насељем светих Анђела то место које раније беше обиталиште демона. И поред храма Пресвете Богородице сагради обитељ за врлинске иноке. И где се раније приношаху крваве погане жртве ђаволу, тамо се сада приношаше бескрвна чиста жртва Богу, и свакодневна славословља и молитве. И благодаћу Пречисте Богомајке, а молитвама чудотворца Акакија, збиваху се чудеса, због којих незнабошци напуштаху своје безбожје и обраћаху се Христу Богу.
Споменућемо једно преславно чудо које се тамо догоди. Свод у цркви није био начињен како ваља. И када једном светитељ Божји служаше свету литургију, свод поче да пада и народ сав полете из цркве, а светитељ викну: Господ је заштитник живота мога, кога да се бојим? И тог тренутка свод се заустави у свом паду, и остаде у ваздуху висећи, молитвом светитељевом као стубом подржаван све док светитељ не заврши свету службу и не изађе из цркве са клиром. А чим он изађе, свод паде са великим треском на земљу, и никога не повреди.
У једном другом храму, у месту Самурији, добри пастир Акакије држаше проповед своме стаду. Али пошто беше много ластавица које силно црвкутаху, народ није могао да чује добро речи из богоглагољивих уста архијерејевих. Светитељ онда прекиде беседу, и обрати се ластама наређујући им у име Творца да умукну. И ласте тог часа умукоше, и одмах одлетеше одатле, оставивши своја гнезда. И отада не грађаху тамо више своја гнезда. И ако би која долетела, није цвркутала, као да је нема, и одмах је одатле одлетала.
Кућа овога чудотворца, у којој је он пре епископства живео, беше на крају града. Кад постаде епископ, он је претвори у болницу и у сиротиште. И често је посећивао болеснике и убоге, доносио им понуде, и сам дворио болеснике. А кад једном за време летње жеге дође код болесника, упита их да ли им што треба. Они му одговорише да имају свега у изобиљу, само им муве много досађују и силно их пецкају. Светитељ се помоли Богу, и молитвом отера одатле све муве, и нареди да тамо више никада не буде мува. И би тако све до кончине Божјег угодника, јер се отада па у току свих година не појави ниједна мува у тој кући. - Таква је чудеса овај дивни муж чинио благодаћу Божјом.
Једном нареди он жабама, које су силно крекетале у језеру и многима сметале, да умукну, и наложи им ћутање. Али се после извесног времена сажали на њих, разреши их од ћутања под условом да тихо крекећу, а не громко као раније. - У једном пак безводном месту он из сувог камена изведе извор воде живе и напоји жедне. И многим другим чудесима удиви свет овај изврсни чудотворац.
Учествовао је на Трећем Васељенском Сабору и заједно са осталим светим Оцима осудио и предао анатеми безбожног патријарха цариградског Несторија, који је хулио пречисту Дјеву Богородицу. Био је вољен и слављен од свију светих Отаца, и веома уважаван од благочестивог цара. Пошто је много година пасао Цркву Христову и учинио врло многа чудеса, пресели се ка Господу 435. године, и би сахрањен поред светог мученика Полијевкта, са којим сада у хору Светих слави Оца и Сина и Светога Духа, једнога Бога, од целокупне твари слављеног вавек, амин.
