Прозват је Синаитом јер се замонашио на гори Синају. За време владавине цара Андроника Палеолога, око 1330. године, дошао је у Свету гору, да обиђе манастире и сазна што о умној молитви и созерцању. Међутим ове две духовне делатности су биле у то време скороо непознате међу Светогорцима. Једини који је ово знао и до савршенства практиковао био је свети Максим Капсокаливит. Григорије је распрострео своје учење о умној молитви по свима келијама и манастирима Свете горе. Његов знаменит ученик је био беше Калист патријарх Цариградски, који је и написао житије светог Григорија. По том је Григорије прешао у Македонију и у друге крајеве Балкана и основао обитељи, у којима се монаси вежбаху у молитви умом. Његови списи о умној молитви и подвижништву налазе се у књизи „Добротољубље" која је стекла велику популарност међу хришћанима. Између осталога написао је и припјеве Светој Тројици „Достоино јест", који се пева на воскресној полуноћници. Спада међу најзнаменитије подвижнике и духовне учитеље на Балкану. Упокојио се мирно. Српска православна црква слави га 7. априла и 8 августа по црквеном, а 20. априла и 21. августа по грегоријанском календару.




НАЗАД

Проверите рејтинг Црвеног календара:


PayPal