Преподобни Никита родио се у Албанији. Не зна се ништа о његовим родитељима и о његовом занимању док је био у свету. Зна се само то, да се подвизавао у Светој Гори, најпре у руском манастиру светог великомученика Пантелејмона, па се после неког времена удаљио на безмолвије, на испосничко молитвено тиховање, у скит свете Ане. Ту, проводећи безмолвни и испоснички живот, он се толико усаврши, да му срце беше препуно љубави према Искупитељу нашем Господу Исусу. И из љубави према Њему и ради скупоцене крви коју Он проли на крсту за грехе рода људског, Никита и сам жељаше пролити крв своју примањем мучеништва. Та жеља, која је дуго као искра тињала у срцу његовом, најзад се разгоре у пламен. И он, запаљен божанственим огњем који је буктао у његовом срцу, напусти Свету Гору и отпутова у град Серез. Ту се задржа у Сереском манастиру, где неко време припремаше себе за мученички подвиг. Затим оде к управитељу града, и неустрашиво изјави пред њим да је Христос истинити Бог, а Мухамеда изружи и проклео као варалицу и лажова. Управитељ града, слушајући хулу на свога пророка, узавре гневом и одмах нареди да се позову неколико најугледнијих грађана ради суда над хулитељем вере њихове. Чим се сабра нечестиво веће, свети Никита би изведен и упитан, како се дрзнуо похулити њиховог великог прорка Мухамеда. Но свети неустрашиво понови своје вероисповедање проклињући њихову муслиманску веру. А непријатељ рода људског који увек војује против светих угодника Божјих, видећи да блажени Никита скоро већ стоји у предворју будућег живота, и да му се већ спрема мученички венац, употреби све своје лукавство да не допусти мученику добити сва блага. Наиме, он га стаде преко својих следбеника наговарати, најпре ласкама и обећањима разних блага и почасти, да се одрекне Христа. Али светитељ сва њихова обећања и ласке не сматраше низашта, и остаде чврст, као дијамант, у своме вероисповедању. Тада муслимани, видећи његову чврстину, ставише га на муке: натакоше му на главу гвоздени обруч који шрафовима стезаху; забише му оштре игле под нокте на рукама и ногама; затим га обесише наглавачке, па запалише огањ испод њега који му све тело опаљиваше. Но војник Христов, уперивши сав ум у небо и очима гледајући на Христа који га је крепио, трпељиво подношаше све муке, као да у туђем телу страда.

После овог љутог мучења вргоше преподобномученика у мрачну тамницу, и у току неколико дана подвргаваху га тако исто љутим мукама, док га најзад не удавише на Велику Суботу, четвртог априла 1808 године.

Три дана после тога, благочестиви хришћани откупшпе од стражара чесне мошти преподобномученика Никите, па их чесно погребоше крај цркве светога Николаја.

Господ, прослављен у светима Својим, као и друге угоднике Своје прослави чудесима и овог страдалца, који из љубави према Њему проли крв своју. Молитвама светог преподобномученика Никите, Христе Боже наш, управљај и нашим животом у славу светог имена Твог, сада и увек и кроза све векове, амин.




НАЗАД

Проверите рејтинг Црвеног календара:


PayPal