Овај блажени мученик бејаше из Бугарске, младић осамнаестих година, врло леп и веома писмен. Једном у тешким околностима он се, авај! одрече Христа. Али убрзо затим он увиде како је тежак грех учинио, раскаја се, напусти своју домовину и отпутова у Свету Гору. Тамо он проведе у лаври светог Атанасија три године, служећи једном духовном старцу, врло начитаном у свештеним књигама. Међутим савест мучаше Јована што се одрекао Христа; због тога увек хођаше тужан, невесео и ћутљив, те је сваки по самом изгледу његовом могао закључити да је он учинио неки велики грех који га мучи.



Једнога дана, под изговором да хоће да иде у своју постојбину, Јован отпутова из Свете Горе у Цариград. Тамо метну себи црвени фес на главу, обуче црвене ципеле, и такав оде у џамију Свете Софије, и стаде се крстити часним крстом и молити се по хришћански. Присутни агарјани се узрујаше, па приђоше Јовану и строго га упиташе зашто тако ради. Зато што сам хршћанин, одговори Јован без имало страха, и као хришћанин се крстим и молим Христу који је истинити Син Божји, и Бог. Турци онда покушаше на разне начине да га одврате од хришћанске вере, али им то не пође за руком. И када увидеше да је он непоколебљив у својој вери, они му у дворишту џамије Свете Софије отсекоше главу. И тако блажени Јован доби венац мучеништва од Христа Бога нашег, коме слава и моћ кроза све векове. Амин. Пострада у Цариграду 1784. године.




НАЗАД

Проверите рејтинг Црвеног календара:


PayPal