УЧЕНИК Христов Никола родио се од побожних родитеља у селу Кириаху на острву Хиосу. Одмалена беше Никола пун страха Божијег, скроман, кротак, ћутљив, безазлен, послушан. Рано му отац умре и он остаде сироче. А кад му би двадесет година он оде у град Магнесију, и тамо учаше зидарски занат. Његов духовни отац, архимандрит, научи га много истинама хришћанске вере и постави чврсто на пут хришћанског живота. И Никола се свом душом одаде чудесном покајничком животу: молитви, посту, бдењу.

Врло често није ништа јео по два и три дана. Једном приликом молећи се пред светом иконом светог Јована Претече, он је целиваше и топлим сузама заливаше, и пун огњене љубави према Господу Христу, говораше: Светитељу Божји, као што теби глава би одсечена ради љубави Христове, тако удостој и мене да ми глава буде одсечена ради љубави Христове.

Међутим Турци, видећи у Николи доброг, вредног и лепог младића, решише да га на сваки начин привуку својој вери и потурче. Са том намером га и на суд изведоше. И покушаваху најпре да га на то приволе великим обећањима и ласкама. На све то Никола одговараше: Рођен сам од хришћанских родитеља, као хришћанин сам одгајен, и хришћанин сам; Христа се никад одрећи нећу; и хоћу да умрем као хришћанин. - Онда стадоше претити младом исповеднику разним мукама. А када и то не поможе, Турци га повалише и бездушно му ударише пет стотина батипа по табанима. Па га тако изранављеног и измученог бацише у тамницу; и ту му ноге у кладе ставише, и метнуше га у страшну мучилишну справу, звану тубруки.

Затим по други пут изведоше мученика на суд. И опет велика обећања од стране судија, и опет разноврсне ласке. И говораху младоме мученику. Чедо, сажали се на своју младост, на своју лепоту, на свој живот! He лишавај себе тих блага, него нас послушај: удостојићемо те велике части, даћемо ти злата и сребра, скупоцене хаљине, и усинићемо те! He пристанеш ли на то, ми ћемо те ставити на страшне муке и уморити најстрашнијом смрћу. - Мученик им одговори: Нити ваше ласке примам, нити ваша обећања сматрам за нешто, а не бојим се ни мука ни смрти. Хришћанин сам, и од љубави Христове нико ме и ништа не може раставити. Но имам један предлог за вас: пристаните најпре да вас крстим и начиним хришћанима, па онда чините са мном што год хоћете.

Ове речи страховито разјарише Турке, и они донесоше пресуду коју одмах спроведоше у дело: у тамници поставише на земљу велику даску начичкану клинцима, па поврх клинаца положише мученика; на груди и стомак ставише мученику огроман камен; око врата му стегоше синџир, а ноге му метнуше у тубруки. - А мученик Христов све то подношаше радујући се и славећи Бога. А Господ Христос, који је крепост и снага мученика, не остави слугу Свога без помоћи и утехе у таквој невољи. Јер у поноћи би страшан земљотрес, од кога камен спаде с мученикових груди, даска са клинцима се изломи, а мученик, Божјом помоћу, устаде без икакве повреде и ране, потпуно читав и здрав; а тамница се испуни неисказано дивним мирисом.

Када сутрадан Турци угледаше мученика потпуно читава и здрава и сазнадоше шта се догодило, они се постидеше, али се не уразумише. Напротив, они покушаше да новим мукама приморају светог мученика да се одрекне Христа. Забивши мученику нож у леђа, они га сиљаху да се одрекне Христа; но он не хте. Онда му забише други нож у врат, захтевајући то исто од њега; али он остаде непоколебљив. Најзад му забише и трећи нож, присиљујући га да се потурчи; но мученик свети одлучно одби. Тада стадоше бездушно бити Христовог јунака, а он трипута узвикну: Пресвета Богородице, помози ми! - Напослетку један агарјанин дохвати светог мученика за косу од главе и закла га као јагње.

Тако млади славни мученик добар рат одратова, веру одржа, спасоносни пут мучеништва заврши, и доби од Бога неувенљиви венац вечне славе, и то у двадесет трећој години свога живота, тридесет првог октобра, у подне, године 1754. А у тренутку када свети мученик Никола би заклан, густа тама паде и покри цело острво Хиос; a y тој свеопштој тами само мртво лице светог мученика сијаше као најсјајнија звезда. И та божанска светлост три дана и три ноћи обасјаваше свете мученикове мошти, које лежаху чуване на месту погибије. Гледајући ту светлост заблудели агарјани говораху да огањ сиђе с неба да сагори тело мучениково. To они узеше као повод, те избодоше и унаказише лице мучениково, које је блистало лепотом од божанске благодати. Но Господ Христос прослави мученика Свог не само небеском светлошћу, него и чудесним неисказаним миомиром, који испуњаваше ваздух све док свето тело његово лежаше на месту погибије. Најзад, после три дана Турци бацише свето тело светог мученика у море, да га хришћани не би узели и сахранили.

Светим молитвама светог мученика Твог, Господе, помилуј и спаси нас као благ и човекољубив. Амин.




НАЗАД

Проверите рејтинг Црвеног календара:


PayPal