Свети Јулијан и Дидим Слепац

Преподобни Јулијан родио се од незнатних и небогатих родитеља. У младости он не доби школско образовање, али стече истинско познање Христове вере. Када постаде пунолетан, Јулијан се уклони из света и настани у једној пештери, у Партанској пустињи. Ту се он труђаше да обузда све своје житејске жеље и да се уздигне изнад свега пролазнога и трулежнога. Тога ради он само једанпут недељно узимаше хлеб са сољу и водом. Његова радост и духовна храна беху псалми светог пророка и цара Давида, и непрекидно размишљање, и молитвени разговор са Богом.

Као што светионик, постављен на врху горе, не може бити сакривен, тако се и праведни живот светитељев не могаде сакрити од људи. Глас о светом подвижнику брзо стиже до ушију људских, и око преподобног Јулијана ускоро се сабра много људи, са жељом да свој живот проводе под руководством и по примеру светитељева живљења. Измоливши дозволу од светога оца, они начинише себи колибе око његове пештере, настанише ce y њима, и стадоше се подвизавати под руководством богомудрог наставника. Но свети Јулијан не остаде дуго са њима. Жудећи за животом у потпуној осами и молитви, он остави братију и повуче се за педесет пет километара у дубину пустиње. И тамо вођаше живот у потпуном усамљеничком молитвеном тиховању, и само понекад посећиваше братију ради поуке.

Једном, после једне таке посете братији, преподобног оца Јулијана стаде молити јуноша Астерије да га поведе са собом у пустињу. Ова Астеријева жудња за подвижничким животом у дубокој пустињи превазилажаше његове силе, пошто беше одгајен у нези. Преподобни Јулијан испрва одвраћаше јуношу Астерија од тешког путовања у пустињу, где чак ни воде нема. Али на усрдну и упорну молбу Астеријеву старац пристаде и поведе га са собом. С радошћу иђаше Астерије за старцем. Али после три дана он ослаби и стаде малаксавати. Најзад, сав изнемогао, он мољаше светога старца да се сажали на њега и олакша му муке. Старац му даде благослов да се врати натраг, али Астерије беше толико изнемогао да већ није имао снаге да хода; поред тога јуноша није знао ни како да се врати к пештери. Тада човек Божји, тронут страдањем свога сапутника, преклони колена, и тако се усрдно мољаше Богу за спасење јуноше, да сузама ороси земљу. Молитва светог богоугодника би услишена: из земље, орошене сузама његовим, изби извор студене воде.

Треба споменути и кротост овог угодника Божјег. Једном, овај исти ученик светог Јулијана Астерије, који са временом и сам постаде подвижник и руководилац других, а који је често посећивао свога љубљеног учитеља, крвну у посету њему. У знак љубави он му донесе на поклон велику врећу смокава, веома тешку, коју је он читавих седам дана носио пустињским путем. Смућен и ожалошћен што да се други толико мучи за њега, свети Јулијан одби да прими тај дар. Али када Астерије стаде уверавати старца да неће са својих леђа скинути товар док он не пристане да прими поклон, преподобни пристаде, иако тешка срца, да употреби храну, стечену трудом другога. Он прими ту услугу, јер га дирну искрена љубав његовог ученика. И он рече своме ученику: Испунићу твој захтев, само што пре скини са себе тај терет.

За време рата цара Јулијана Одступника са Персијанцима, многи хришћани мољаху преподобног оца Јулијана, као верног слугу Божјег, да се моли Богу да уклони овог непријатеља хришћанског. Преподобни се десет дана мољаше Богу да ослободи хришћане од овог злог мучитеља, и најзад он чу глас с неба: Нечиста и одвратна животиња погибе. - Завршивши молитву, преподобни се с радошћу врати к братији. Упитан што је тако радостан, преподобни Јулијан одговори: Браћо, сад је време благодушности и радости, јер нестаде безбожника: устао је против Господа, али га постиже заслужена казна. Радујем се што видим да Црква коју је он гонио тријумфује, и што он не доби помоћи од демона којима је служио.

He мало труда уложи свети Јулијан у борби против аријанске јереси. Ради тога је он љубитељ пустињског молитвеног тиховања, напустио пустињу, да би сведочио о Истини. Аријанци, да би добили што више присталица, беху протурили глас по Антиохији, да се преподобни Јулијан држи њиховог учења. Обавештени о томе, ученици светог Јулијана Акакије и Астерије похиташе к своме светом учитељу да га зову у помоћ православнима. Они му испричаше шта све православни трпе од аријанаца. Чувши то, свети старац одмах крену у Антиохију. На путу ка Антиохији он се ради одмора задржа у једном селу у дому неке побожне жене, која имађаше седмогодишњег сина. За време вечере син њен неприметно изађе из куће, и непажњом паде у бунар. Побожна жена, чувши за то, ни најмање се не узнемири, већ нареди да се бунар затвори, а она продужи дворити светитеља за трпезом. Јер њена вера беше велика: да се у њеном дому не може десити несрећа када се у њему налази чувени молитвеник и чудотворац. И Господ јој учини по њеној вери. Када свети старац упита за њено дете, она одговори: Нешто му није добро, и ено га лежи. - Светитељ затражи да дете дође к њему за благослов. Тада домаћица исприча шта се догодило. Светитељ сместа изађе, скиде поклопац са бунара, и угледавши дете поврх воде потпуно здраво, нареди једноме човеку те извади дете из бунара. А кад стадоше распитивати дете шта је с њим било у бунару, оно одговори: Ништа рђаво ми се не деси, пошто ме свети старац држаше поврх воде не допуштајући да потонем.

Одатле преподобни отпутова у Антиохију, и настани се у пештери, у којој се некада скривао свети апостол Павле. Силан свет се слеже око пештере да добије благослов од светога старца, али њега беше ухватила грозница, и он лежаше у несвести. Но, дошавши к себи он се помоли Господу за себе, и тог тренутка болест га остави. Тада он изађе пред народ окупљени и смирено рече: Ако вам је мој благослов од користи, Бог нека вам га да!

Боравећи ту, свети подвижник исцељиваше верне од разних болести телесних, а речју својом исцељиваше од духовних болести; и тако клеветници - јеретици бише изобличени и посрамљени, и приврженици Истини - утешени и обрадовани. Једном неки болесник само се дотаче краја од одеће светитељеве, и тог часа устаде и пође за њим, као исцељени хроми за Петром и Јованом (ср. Д. А. 3, 1-11). Усто, преподобни дарова овоме и душевно здравље: утврди га у православној вери.

После тога преподобни се врати у своју пустињу, и поживевши тамо до дубоке старости, он мирно отиде ка Господу.




НАЗАД

PayPal