Свети мученик Марко пастир и други с њим

Под царем Диоклецијаном неки Магн, игемон Антиохијски (у Писидији), пође у лов с војницима. Гонећи некаквог звера видеше војници како звер прибеже Марку пастиру, који чуваше ту стадо своје у селу званом Калитос И стаде се звер умиљавати око Божјег човека Марка. Видећи то тридесет војника и поучени од светога Марка повероваше у Христа, и одмах бише посечени. Игемон веза Марка, доведе у град, и позва три брата ковача: Александра, Алфеја и Зосима, и поручи им да направе мучитељске справе за мучење Марка. Када они почеше ковати гвожђе, гвожђе се разли као вода, њима се руке укочише, и они чуше глас који им саветоваше да пострадају заједно са светим Марком. И они сва тројица прозборивши са светим Марком примише веру Христову, и отказаше поруџбину игемонову. Игемон их најпре стави на муке, па их онда осуди на смрт, и нареди, те им се нали у уста растопљено олово; и тако скончаше. А светом Марку гвоздене чизме навукоше, па га силно бише, па шилима бодоше, па му језик отсекоше, па на стену распеше, и најзад му главу одсекоше. Свету главу мученикову игемон Магн посла у идолиште богиње своје Артемиде; но чим је унесоше, сви идоли што беху тамо пападаше и разбише се. Видевши то чудо, Никон, Неон и Илиодор такође повероваше у Христа, и зато бише обезглављени заједно са децом и девственицама многам, у месту званом Моромилион (или Тиломилион). И тако сви ови блажени мученици примише неувенљиве венце мучеништва.