После страдалачке кончине светог апостола Вартоломеја, коју он прими за Христа од незнабожаца у јерменском граду Албану, верни узеше чесно тело његово и у оловном ковчегу положише у истом граду. И биваху чудеса од моштију светог апостола: болесници се исцељиваху, због чега се многи од неверних обраћаху ка Христу. Но ђавоље слуге, погани и свирепи жреци, слушајући о тим чудесима, па чак и гледајући их својим очима, не само не познаше силу Божију, него се у срцима својим гневљаху и беснијаху на чесне мошти апостолове. Понесени мржњом и јарошћу, они узеше оловни сандук са моштима и бацише у море, са намером да ковчег потопе у дубини морској. У исто време они бацише још четири ковчега са моштима четири светих мученика: Папијана, Лукијана, Григорија и Акакија. И ови ковчези, уместо да потону на пучини морској, као лађе пловљаху по површини воде, носећи у себи неоцењиве ризнице. Нарочито ковчег светог апостола Вартоломеја, иако олован и тежак, не потону у води, него на натприродан начин постаде лак, и управљан свемоћним Богом пловљаше као лађа посред осталих ковчега мученичких: јер се два налажаху с десне стране његове а два с леве, ради почасти апостолу. Пловећи тако на чудесан начин, ковчези припловише к Босфору Тракијском у Пропонтиди, прођоше кроз Хелеспонтски мореуз, па препловише Јегејско и Јонско Море и стигоше до Сицилије; и оставивши Сиракузу слева упутише се к западу и допловише до Липарских острва. Ту апостолов ковчег пристаде уз обалу, а ковчези осталих светих мученика, који праћаху апостола до Липара, оставише га, па се раставише и сваки крену на своју страну, по Божјем изволењу. Папијанов ковчег доплови у Сицилију, Лукијанов у Месину, Григоријев у Калабрију, Акакијев у град Аскалус.

О свему томе би обавештен Липарски епископ Агатон, коме се свети апостол Вартоломеј јави у божанском откривењу. Епископ са клиром и народом изађе на обалу морску, и нашавши ковчег са моштима светог апостола испуни се радости са свима, и говораше: Откуда теби, о Липаре, дође такво неоцењиво богатство? Заиста си се сада узвеличао и прославио! Ликуј и играј, примајући својим рукама посетившег те овог великог застугашка и молитвеника пред Богом, и ускликну му: Добро дошао, добро дошао, апостоле Господњи!

И сви се дивљаху како оловни ковчег са моштима светог апостола не само не потону, него лакше од лађе преплови тако дугачак морски пут, руковођен очигледно не силом човечијом већ силом Божијом. И слављаху сви величија Божија. Потом, узевши ковчег са светим моштима, однесоше га са појањем псалама свечано у цркву; и потече миро од светих моштију апостолових, којим се исцељиваху од неизлечивих болести.

Ове чесне мошти апостола Христова остадоше на том острву дуго време, све до царовања Теофила иконоборца. У дане овог Теофила, по попуштењу Божјем, због грехова људских агарјани поробише острво Липар. Тада кнез Сикард, поглавар града Беневеита, који одавна беше слушао за чудеса Христовог апостола, побуђен топлом вером к светитељу, позва из града Амалфије морнаре, и обећавши им велику награду умоли их да лађом отплове на острво Липар и отуда му довезу драгоцену ризницу - мошти светог апостола Вартоломеја. Морнари отпловише лађом до острва Липара, узеше оданде тако много жељено духовно богатство и вратише се к својима. Чим кнез Сикард сазнаде да се мошти светог апостола приближују, он им са епископом и мноштвом људи на лађама изиђе у сусрет на мору, и примивши са великом радошћу свете мошти апостола Христова, чесно их унеше у град Беневент и положише у великој цркви, и свечано отпразноваше овај догађај. Од тога времена би установљен празник у част преноса чесних моштију светог апостола Вартоломеја, у двадесет пети дан месеца августа. Од ових чесних моштију даваху се исцељења разноврсним болесницима, молитвама светог апостола Вартоломеја а благодаћу Господа нашега Исуса Христа.




НАЗАД

Проверите рејтинг Црвеног календара:


PayPal