За царовања Диоклецијана и Максимијана би постављен за поглавара Галатијске области Антонин. Њему доста више да се у једној пећини у планини крије презвитер, Јулијан са четрдесет хришћана, и да они тамо врше хришћанска богослужења. По наређењу Антонина Јулијан би ухваћен, и кад га примораваху да прокаже остале хришћане он то не хте учинити Пре но што предста на суд, свети Јулијан викну громко на ону страну где беху у пећини његови сапостници: Ево, мене већ воде на суд, и ја идем на мученички подвиг за Христа не издавши вас. Но ви се пожурите да ме стигнете!
Када свети Јулијан предстаде управитељу Антонину, овај му рече: Приступи к боговима и принеси им жртву. Блажени мученик одговори неустрашиво: Неуместан је твој савет, јер за нас хришћане ништа није боље него умрети за свету веру у којој смо васпитани.
Управитељ престаде са даљим испитивањем, већ нареди да се силно ужеже гвоздени одар и на њему простре мученик наг. Када свети страдалац би приведен страховито усијаном гвозденом одру, он осени себе крсним знаком и леже на усијани одар. Тада се јави анђео Господњи, расхлади пламен, и сачува светог мученика неповређеним.
Ко си ти, упита Антонин светог мученика, те тако лако угаси огањ? Слуга сам Божји, одговори свети страдалац; име ми је Јулијан. Управитељ га о"да упита: Ко су ти родитељи? Мученик одговори: Мајка ми је старица, а отац је отишао ка Господу.
Тада Антонин нареди, те одмах доведоше мученикову мајку. Погледавши бесно на њу Антонин јој рече: Жено, наговори злог сина свог да принесе тамјан боговима. Ако то не урадиш, . иредаћу те бесрамницима да оскврнаве тело твоје. На то храбра и мудра мати светог мученика одговори игемону: Ако против моје воље оскврнаве тело моје, то ми неће бити на осуду већ на част и славу.
Постиђен овим речима старице, игемон Антонин нареди да старицу пусте, а светог Јулијана осуди на посечење мачем. Када са војницима стиже до губилишта свети мученик измоли од, њих мало времена да се помоли Богу. И молећи се он говораше: Благодарим Ти, Господе, што си ме укрепио и помогао ми да останем чврст све до проливања крви своје. Онима који узму од праха мога, подај им, Господе, опроштај грехова и утолење страсти; нека на њихова поља не нападају штетне птице, ни скакавци, ни гусенице, нити друга каква погубна смртоносна; а дух мој прими с миром!
И би глас с неба: Подвигоположник Христос отвори ти врата Царства Свога. Уђи на њих, јер си се законито подвизавао за име Његово!
Овај глас чуше и они четрдесет хришћана што беху сакривени у пећини. Они дођоше на губилиште, али нађоше светог мученика већ посечена. Тада они пред свима војницима громко исповедише да је Христос истинити Бог. Војници их везаше и одведоше к игемону, и овај нареди те им свима одсекоше главе.