Свети Генадије дође на престо цариградске патријаршије после светог Анатолија за царовања Лава Великог. О богоугодном животу његовом сведочи се у књизи званој "Лимонар". У тој књизи преподобни оци Софроније и Јован пишу овако:

Ми дођосмо, веле они, у киновију звану Салама, удаљену од Александрије девет потркалишта, и нађосмо тамо два старца, који раније беху презвитери цариградске цркве. Ови презвитери нам причаше о блаженом Генадију, патријарху цариградском, да је био веома кротак, чист телом и врло уздржљив. Казиваху о њему и то, да се њему много жаљаху на неког страховито порочног клирика по имеиу Харисија, који је служио у цркви светог мученика Елевтерија. За тог клирика су говорили да он не само проводи живот у лењости и нераду и греховној нечистоти, него врши разбојништва и бави се магијама. Позвавши к себи овога клирика, патријарх му речима саветоваше да се поправи, исправљајући га очински духом кротости. Али видевши да он остаје непоправљив, патријарх нареди да га за казну избију мало. Но када овога ни та казна не опамети, и он остаде и надаље непоправљив, патријарх посла једног од својих службеника у цркву светог мученика Елевтерија, при којој се налазио Харисије, да моли светог мученика: да он грехољубивог клирика или поправи или одсече од Цркве. Послани службеник, дошавши у цркву светог мученика Елевтерија, стаде пред олтаром, и пруживши руке ка мучениковом гробу рече: "Свети мучениче Елевтерије! Патријарх Генадије обавештава те преко мене грешног, да клирик Харисије, који служи у твојој цркви, чини многа безакоња и изазива саблазни, те га ти или поправи или одсеци од Цркве".

И после тога сутрадан Харисије би нађен мртав. Из овога се може видети колико је блажени Генадије био угодан Богу и Његовим светитељима, јер његова реч, упућена светом мученику преко посланика, брзо би услишена и делом потврђена. При овом светом Генадију би основан славни манастир Студитски, прозван тако по сенатору римском Студију, који дође у Цариград и с благословом Генадијевим подиже цркву светом Јовану Претечи и при њој манастир. У овом манастиру би заведен "чин неусипајушчих", принесен из обитељи преподобног Маркела у Витинији.

При патријарху Генадију црквени економ беше преподобни Маркијан. Овај Маркијан скину са себе последњу хаљину и даде је сиромаху, и видеше овог преподобног где испод фелона има царску порфиру, као што о томе пише у његовом житију. При овом патријарху подвизавао се и свети Данило Столпник, кога он рукоположи за презвитера.

У дане светог Генадија догоди се у Цариграду и следеће чудо. Неки иконописац дрзну се изобразити лик Христа Спаситеља према изгледу незнабожачког бога Зевса, и одмах га постиже казна Божја: јер се осуши рука која се дрзну тако недолично изобразити Господа. Видевши на себи тако брзу казну Божју, иконописац похита к свјатјејшем патријарху Генадију с покајањем, исповедајући пред свима грех свој и плачући. Свјатјејши патријарх се помоли за њега Богу и исцели му руку, те она постаде здрава као и раније.

У овог великог архијереја беше обичај: не постављати за свештеника никога док не научи цео Псалтир наизуст; јер се овај свети архијереј веома ревносно стараше за одржавање црквеног поретка, знајући да се овај поредак може само тако одржавати, ако свештеници и клирици буду учени и добро познају Свето Писмо. Јер свештеник који није учен, не може друге учити, исправљати и на пут спасења упућивати, не знајући сам прави пут. И на таквоме се збивају речи Христове: Ако слепац слепца води, оба ће у јаму пасти (Мт. 15, 14).

Свети Генадије сазва и Помесни сабор у Цариграду, једно ради коначног искорењења јереси Евтихијеве, а друго - ради других црквених питања; на овоме сабору би анатемом забрањена симонија (мито), која беше распрострањена међу архијерејима.

Свети Генадије, пасавши Цркву Христову тринаест година, престави се ка Господу за царовања истог Лава Великог. На извесно време пред своје престављење, када се свети Генадије у поноћи мољаше у цркви, њему се јави неко ђаволско страшилиште; а када га свети Генадије одагна крсним знаком, ђаво бежећи рече: "Одлазим одавде несумњиво, и док си ти жив ја овде не могу ништа радити; али после твоје смрти опет ћу доћи, и на све могуће начине смућиваћу Цркву и одводити у погибао многе". - Свети Генадије непрестано проливаше сузе до дана смрти своје, молећи се Господу, да сачува Цркву Своју, да јој ни врата адова не одоле. И као што за живота свог он бејаше усрдни молитвеник ка Господу за свету Цркву, тако и по престављењу свом узноси непрестане молитве за Цркву, предстојећи са осталим светим јересима Глави Цркве, - Христу Господу нашем, коме са Оцем и Светим Духом слава вавек.




НАЗАД

Проверите рејтинг Црвеног календара:


PayPal