За царовања Диоклецијана, при антипатима Лаодикију и Максиму у време гоњења предузетих свуда против хришћана, живљаше у Македонији у граду Амфипољу презвитер хришћански Мокије. Распаливши се ревношћу за Христа Бога он, када незнабошци празноваху празник нечестивог бога свог Диониса, или Бахуса, стаде међу њих, и повика говорећи: Погледајте и чујте, о заведени и преварени људи! докле ћете обмањивати себе, безумно лутајући у тами идолослужења? докле ћете бити несвесни своје погибли? када ће вам омрзнути та ђаволска обмана? Обратите се и познајте Господа Бога, објављеног нам јединородним Сином његовим, Господом нашим Исусом Христом, који светлошћу истине разагна таму незнања.

Такве, и многе друге сличне речи, говораше блажени Мокије. И то не једанпут, већ сваки дан он је ступао међу народ и велегласно изобличавао заблуду идолопоклоника, и проповедао Христа, истинитог Бога. Али грађани, ослепљени безумљем, нису обраћали пажњу на речи богонадахнутог учитеља, него су и надаље празновали своје погане празнике.

Међутим, из македонског града Аполонија дође у Амфипољ антипат Лаодикије, и стаде приносити жртву Дионису. И би Лаодикије обавештен о служитељу Христовом Мокију да многе одвраћа од празновања бога Диониса. И незнабошци много клеветаху светитеља, говорећи: Овде има један хришћански учитељ, који неком чудном науком саблажњује људе да верују у распетог и умрлог човека. И стварно, многи га послушаше и одвратише се од наших богова. И ако му не забраниш да проповеда своје учење, цео ће град поћи за њим, и онда ће престати да се приносе жртве боговима.

Испунивши се гнева, антипат нареди да светитеља ухвате и доведу пред њега на суд. Када исповедник Христов претстаде антипату, антипат га упита: Реци ми, ко си ти што не желиш да заједно с нама принесеш жртве боговима, већ одвраћаш људе од поклоњења боговима? Свети Мокије одговори: Незналицо, ти не знаш истину. Зашто онда питаш за ствари које не можеш да схватиш? Сабери најпре мисли ума свог, и познај истину, јер и ја, изучавајући Свето Писмо, познадох да су незнабожачки богови - ђаволи, и да је нада на њих узалудна. Лаодикије му рече: Видим да си се научио многоговорљивости. Свети Мокије одговори: Наша многоговорљивост учи истини; ако хоћеш да разумеш истину, чуј што ћу ти рећи: богови којима се ви клањате јесу ђаволи, ђаволи неми и глуви. Лаодикије му на то рече: Принеси боговима жртву, ако желиш да сачуваш живот свој, који си намислио да добровољно погубиш. Светитељ одговори: Смрт за Христа, о антипате, велики је добитак за мене.

Тада антипат, дишући јарошћу, нареди да светог Мокија обесе нагог на мучилишту, и да му железним гребенима од главе до ногу стружу тело до костију. Док га тако стругаху, светитељ призиваше Бога говорећи: Господе, Ти вечито царујеш и светлошћу правде сијаш; јави слугама твојим Божанство твоје, и дај ми да се несметано подвизавам за заповести твоје.

Тако стружући светитеља, слуге га све дотле мучише док сами не изнемогоше. Антипат се разгневи на њих и најури их као ленивце и слабиће; а за мученика нареди да га опет изведу преда њ на суд. Свети мученик ступи преда њ снажнији телом и храбрији у исповедању истине, громко славећи Бога. И рече му Лаодикије антипат: Принеси богу Дионису жртву, да би те избавио од многих зала. Мученик одговори: Зар ти сматраш богом идола, који је непокретан и безгласан, начињен рукама човековим? О заблудели слуго ђаволов, зар не видиш да тело моје не изнеможе од твојих мучења? и зар не видиш да ја не осећам никакве болове у мојим ранама? Та сва сила твоја је ништавна.

Чувши то, Лаодикије рече: Ова твоја чврстоћа у мукама није од силе Бога твог већ од твоје мађионичарске вештине. Ево, ја издајем наређење да те на огњу спале, те да се сви удови твоји и цело тело твоје претвори у пепео који ће ветар разнети. - И тог часа нареди мучитељ, да се спреми огромна пећ, па да је напуне смолом и суварцима и запале. И из пећи сукташе пламен шездесет лаката у висину, и ваздух се замрачи од дима. Тада Лаодикије рече светитељу: Принеси жртву богу Дионису! А мученик ћуташе. Онда му Лаодикије поново рече: Докле ћеш бити непокоран? Погледај, огањ је већ спремљен за тебе. Схвати једном величину бога Диониса и поклони му се. Светитељ одговори: Ја ти већ рекох, антипате, да се нећу поклонити глувом, слепом и немом погубитељу душа људских. Желиш ли да се увериш да онај кога ти називаш богом није бог већ идол? Одговори Лаодикије с гневом: О проклетниче, зар је идол онај који има у себи божанску силу? Сила што је у њему прима жртве од нас и дарује нам спасење. Светитељ му на то рече: Хоћеш ли да ја принесем жртву богу твом, да би сви, видевши где ја приносим жртву богу Дионису, познали велику силу његову. Лаодикије одговори: Поклони се и принеси жртву, и познај величину његову.

Тада свети Мокије, улазећи у идолиште, прекрсти се, и на тај начин наоружа себе Христовим оружјем против ђавола. И ставши близу Дионисовог идола, он се помоли Богу истиноме, говорећи: Господе, Ти држиш сву твар, и све си Христом твојим створио; Ти си посрамио ђавола који се отпадио од истине твоје; Ти си подарио блаженство целомудрија онима који се боје Тебе, Господе, и поштују свето име твоје; Ти си идоле вавилонске сакрушио и показао истиниту веру пророка твог Данила; Ти си преко Три Младића твоја мрски жртвеник идолски уништио и пламен огњени у пећи угасио; Ти си свирепог Фараона потопио у дубини морској; Ти си молитве Мојсијеве услишио, и штапом воду из камена извео; Ти, Вечни Царе, који сада постојиш, и који си раније постојао, и који ћеш опет доћи, услиши мене, слугу твога, јер ево ја Ти се молим, притеци ми у помоћ, и јави силу твоју онима који истину твоју држе у лажи, да би познали да си Ти једини истинити и вечни Бог, и да би светост твоја одагнала таму идолопоклоничке заблуде.

Помоливши се тако, светитељ се громким гласом обрати идолу: Непотребни и ништавни, неми и неосетљиви Дионисе, наређујем ти великим и преславним именом Христа мог који живи на небу, да паднеш са постоља свог и разбијеш се на земљи, да би немоћ твоја била очигледна за све. - И тог тренутка се затресе земља и идолиште, и паде идол са великим треском и разби се у парампарче. Угледавши то, сви присутни незнабошци побегоше одатле из страха, и дивљаху се ономе што се зби. Онда свети Мокије рече антипату Лаодикију: Ето, погледај на ништавност твојих идола - демона, која људе погружава у смрт. Хајде дакле, покупи ову парчад бога твог у кога си се уздао, и схвати на каквом се погубном путу налазиш.

Лаодикије се веома ожалости, жалећи Дионисовог идола, и одмах нареди да светитеља вргну у усијану пећ. А светитељ, вргнут у огањ, стајаше усред огња, као усред неке дивне баште, и певаше благосиљајући Бога. У пећи виђаху се још три човека који певаху с њим; један од њих имађаше веома светло лице које је сијало јаче од сунца; блесак који се лио из његовог лица био је јачи од блеска огња. Затим свети Мокије говораше у огњу овако: Благодарим Ти, Господе Боже отаца наших, чијој се речи повинује све и сва; благословен си, Господе сила, Творче свих Војски Небеских, кога славе уста светих Арханђела; Ти си некада саприсуствовао Трима Младићима у пламену, и међу њима Ти си био виђен као четврти; молим Те, Спаситељу мој, распи пламен огњени ове усијане пећи, и спали антипата овог; покажи на њему неподношљиви гнев твој и јарошћу твојом уништи, да би сви познали да си Ти једини истинити Бог који борави на небу.

И тог часа пламен из пећи сукну, захвати антипата, спали га и у пепео претвори заједно са његових девет маченосаца, тако да од тела њихових не остаде ни делић, јер их уништи гнев Божји. А присутни народ, видевши све то, препаде се и у ужасу побеже далеко од пећи. Светитељ пак изађе из пећи потпуно здрав и неповређен.

Сазнавши за овакво чудо, градоначелник Таласије се силно разјари, ухвати светог Мокија и затвори у тамницу. А после двадесет дана допутова у тај град други антипат, по имену Максим. Дознавши шта је све урадио светитељ, као и за погибију Лаодикија, Максим стаде смишљати на који начин да погуби мученика. И севши на судилишном месту, Максим изведе на суд свој слугу Христовог, и упита га: Кажи ми, како ти је име и каквог си порекла? Светитељ одговори: Ако хоћеш да знаш моје име и моје порекло, онда чуј: мој се отац звао Евфратије, а мајка Евстатија; примивши свето крштење, они ми дадоше име Мокије. Васпитан од родитеља у хришћанској побожности, ја се удостојих свештеничког чина у Цркви Христа Бога мог; и ево сада већ сам близу старости. Максим га упита: Шта су ти били родитељи? Светитељ одговори: Отац ми је био грађанин великог града Рима, и по звању официр, а мајка ми је била кћи антипата Лампадија. Максим га упита: Када си тако угледног порекла, зашто си се онда одао мађионичарству које не доликује таквом високом пореклу? зашто си разбио великог бога Диониса, и спалио пријатеља царевог антипата Лаодикија? зашто си укинуо приношење празничних жртава? Свети Мокије одговори: Не ја, него свемогући Бог мој, Господ Исус Христос сакруши бездахног идола Дионисовог, и огњем јарости своје сажеже непријатеља свог Лаодикија. А ја само са страхом и свим срцем служим Господу моме и устима својим исповедам пресвето име његово. Максим на то рече: Престани са тим безумљем твојим, па приђи и принеси жртву Аполону, да не би умро љутом смрћу. Но свети мученик одговори: Ја ћу умрети љутом смрћу, ако заборавим доброчинства и заштите истинитог Бога мог и приљубим се уз оне који нису богови.

Тада антипат Максим нареди да мученика привежу за два точка, удешена за мучење тако да, кад се окрећу, кидају и мрве тело његово. Мучен на такав начин, светитељ говораше: Како је слатка љубав према Богу! Затим, обраћајући се мучитељу, рече: Врши са ревношћу вољу оца твога - ђавола. Што се мене тиче, ја желим сваковрсна мучења и смрти за Христа, Бога мог.

Потом се светитељ стаде молити Богу, говорећи: Господе, даваоче чистих мисли, помоћниче, заштитниче и избавитељу мој, благодарим Ти што ме недостојног удостоји да уђем у овај подвиг и што ми поможе против ђавола, јер си Ти Бог који чуваш ум мој да га не савладају нечисте помисли и чиниш да се наслађује у Теби, Творцу свом, јер је велико име твоје за оне који Те љубе.

Пошто се светитељ тако помоли Богу, точкови се поломише, и мученик одрешен стаде потпуно здрав на земљу. Овоме чуду удивише се сви присутни, а мучитељ се застиде као побеђен, па се још више разјари на мученика и нареди да га вргну у тамницу. А после три дана нареди да мученика изведу из тамнице и даду зверовима да га поједу. Тада пустише на светитеља два гладна лава који рикаху. И кад се приближише к светитељу, лавови легоше пред њим као клањајући му се и грлећи му ноге; затим му стадоше лизати ноге као целивајући их. Народ који је све то посматрао повика говорећи: Нека се пусти на слободу овај праведник, кога и звери поштују и Бог љуби.

Тада антипат Максим посла мученика у тракијски град Перинт, који се сада зове Ираклија, к игемону Филиписију, написавши овоме и податке о мученику. Игемон задржа светитеља осам дана у тамници, па нареди да га одведу у Цариград, да му се тамо отсече глава. И када светитељ би изведен на губилиште, он подиже очи к небу и рече: Благословен си Ти, Господе, који си створио векове и доводиш до краја подвиге светих; прими у миру дух мој! - И би к њему глас с неба који говораше: Радуј се, добри подвижниче Мокије, ти си јавно пред свима победио мучитељеву силу. Ходи и настани се са осталим подвижницима у Царству небеском. Ти си се доста трудио у свету; а сада се одмарај и весели на небу.

И би Христовом мученику отсечена глава 295. године једанаестог маја. Потом тај дан благочестиви цар Константин одреди за празновање светог мученика Мокија. Он и цркву подиже у име светог Мокија, у коју и чесне мошти његове пренесе. Ко празнује спомен светог мученика Христовог Мокија, нека верује да ће и он имати с њим удела у благодати Господа нашег Исуса Христа, коме са Оцем и Светим Духом част и слава и поклоњење кроза све векове, амин.




НАЗАД

Проверите рејтинг Црвеног календара:


PayPal