За време незнабожних царева Диоклецијана и Максимијана, и антипата Тарквинија и Гавинија, ђаволски гнев насрну на хришћане. Ови цареви и антипати издадоше по целом свету овакву наредбу: "Ма да знамо да сви ви поданици побожно поштујете богове, ипак ми, бринући се о добром управљању целим царством, молимо и саветујемо све житеље Римске државе да на све могуће начине ревнујете у поштовању богова и у љубави према њима. Нађе ли се пак на ма ком месту неко који спомиње име Христово, на њега ће се подићи наш гнев",

Чувши ово наређење, силни људи се одазваше да га испуне, приносећи жртве боговима. И поздрављајући своје кнезове, они говораху: Радовали се и дуго живели владари наши, који се толико старају о поштовању богова! А антипат Тарквиније рече им: Пошто код вас видимо толико усрђе, то вас молимо да се сутра сакупите и заједно принесемо жртве боговима. А сада се одморите пошто издалека дођосте, па ћете се онда провеселити с нама. После приношења жртава сваки ће се вратити у свој град.

Сутрадан се сви сакупише и, устројивши богомрски празник, принесоше погане жртве идолима својим, па их Тарквиније отпусти. А идућег дана дође к Тарквинију један безбожни идолопоклоник и рече му: Овде има три човека који јуче не хтедоше испунити ваше наређење и принети боговима жртве, а говоре за себе да се клањају јединоме Богу који је на небу. Тада Тарквиније одмах посла своје слуге да ухвате те људе. Слуге их пронађоше у њиховом селу Озовији када беху на молитви, оковаше их у ланце и одведоше у град Доростол где се тада налажаху антипати. У град стигоше увече и обавестшпе Тарквинија о доведеним хришћанима. Он нареди војницима да их чувају до сутрадан. А светитељи се сву ноћ мољаху, говорећи: Господе Исусе Христе, дај нам с неба у помоћ силу Твоју, да узмогнемо савладати противнике наше, и удостоји нас благодаћу Твојом да добијемо победне венце.

Сутрадан Тарквиније и Гавиније седоше на судишту и наредише да пред њих изведу ухапшене хришћане. А кад их изведоше, Тарквиније упита: Јесу ли то ти што презиру нашу наредбу и самовољно држе своју веру? Затим обраћајући се светима рече: Кажите нам најпре своја имена. Одговори свети Максим: По вери Христовој ја сам хришћанин, као и ова браћа моја, а по људском обичају зовем се Максим. На то игемон рече: Одговором својим одмах паказујеш да не служиш боговима нашим већ неком другом. А овај до тебе како се зове? Он сам одговори: Зовем се Дада, а такође сам хришћанин као и први брат наш. Онда Тарквиније упита: А трећи како се зове? А он сам одговори: Зовем се Квинтилијан, а хришћанин сам. Магнилијан пак писар записиваше њихове одговоре. Антипат Гавиније онда упита писара: Јеси ли записао њихова имена? Писар одговори: Ако власт ваша наређује, прочитаћу. Гавиније рече: Прочитај. И писар прочита: Имена хришћана која су они сада казали пред свима јесу ова: Максим, Дада, Квинтилијан.

Тада Тарквиније рече светима: Ето, живот ваш је у рукама нашим. Ако пак хоћете да останете у животу, онда идите и принесите жртву мајци богова, и будите њени жреци, јер умре жрец њен и оде к небеском цару, великоме Јупитеру, да му тамо служи. Одговори свети Максим: Најбезбожнији и најбестиднији човече, зар се не бојиш Господа, називајући богом поганог прељубочинца и именујући га царем? Знајте, о безумни људи, да је Христос - Небески Цар који промишља о свима и све држи у Својој руци. Знајте и ово, да ми, створења истинитог Бога, нећемо извршити ваше пагубно наређење.

Антипат пак Гавиније дозва к себи Даду и Квинтилијана, наприча им много таштих речи желећи да их придобије за своје одвратно безбожје. На то му светитељи одговорише: Ми држимо оно што изрече брат наш Максим, јер је он чтец васељенске Цркве, и добро разуме Божанско Писмо, и зна шта нам је корисно, а ти, прелашћен демонским безумљем, не знаш шта је корисно за тебе. Но када би хтео да нас послушаш, ти би угледао небеску светлост. На то Гавиније и Тарквиније рекоше: Ето, ми вас на толико начина саветујемо предлажући вам што је најбоље по вас, а ви нећете да се покорите већ остајете при своме лудилу. Свети Максим одговори: Ви сами лудујете, желећи да привучете демонској вери људе који честито живе и служе јединоме Богу. Но хајде, чините с нама што вам је воља, јер нас никада нећете одвратити од нашег доброверја.

Тада се антипати Гавиније и Тарквиније стадоше договарати шта да раде с њима, па наредише да светитеље одведу у тамницу. А они иђаху радујући се и разговарајући о своме спасењу. И седећи у тамници они вођаху духовне разговоре, јер свети Максим много поучаваше у Светом Писму Даду и Квинтилијана. А кад у поноћи заспаше, видеше у сну ђавола наоружаног како удара на њих. Но тргнувши се из сна, угледаше Анђела Господња који им говораше: Не бојте се, јер ће вас примити Бог коме се предадосте, и није далеко од вас Помоћник ваш. - Окрепљени овом појавом Анђела и његовим речима, мученици благосиљаху Бога славословећи до разданка.

Антипати пак поново седоше на судишту и наредише да им доведу сужње. И кад их доведоше, Гавиније им рече: Ето ви стојите пред нама, и ми вам сада саветујемо да принесете жртву боговима, па ћемо вас обасути великим почастима. Не послушате ли нас, онда ћете сами бити криви за своју смрт. То нам прошле ноћи богови наши у сну наредише односно вас Свети мученици одговорише: И нама Бог наш објави у виђењу да за име Његово претрпимо све муке.

Тада Тарквиније рече Гавинију: Ови нас никада послушати неће, ако их не предамо на муке. Гавиније одговори: Пошто сами то изабраше, сами су криви за то. - И антипати наредише слугама да с мученика скину хаљине. И кад им скинуше хаљине, Гавиније рече: Свежите их и распрострите на земљи, па их бијте. - Слуге одмах то учинише, и стадоше их бити. Тарквиније пак рече слугама: Упитајте их, хоће ли да нас послушају и принесу боговима жртву. Не буду ли хтели, онда ћемо им друге муке приредити, да бисмо их погубили. - А када слуге питаху свете мученике, они једним устима одговараху: Укрепљавани Богом нашим, ми не маримо од ваших мука, нити ћемо послушати ваш зли савет, нити принети боговима жртве. Тада Тарквиније рече слугама: Водите их поново у тамницу, пошто је време обеда. - И одведоше светитеље у тамницу. А кад прође време обеда, оба антипата опет дођоше на судиште, и свети мученици бише изведени пред њих. И Гавиније упита: Максиме, ниси ли се решио да послушаш, наш савет и принесеш боговима жртву? Свети Максим одговори: Ми такав савет не примамо. Но као што раније рекосмо, тако и сада изјављујемо: ми се поклонити нећемо никоме другоме осим Господу нашем Исусу Христу са Оцем и Светим Духом.

То разгневи Тарквинија и он рече мученицима: Ако не желите да се опаметите и поклоните боговима, ми ћемо вас побити, јер ћемо вас послати у варварска места и тамо вам главе отсећи. Свети мученици му на то рекоше: Заклињемо вас да те речи приведете у дело.

Тада антипати наредише да светитеље одведу у њихово село и тамо им отсеку главе. А светитељи, саслушавши смртну пресуду, прославише Бога, и говораху молећи се: Господе Исусе Христе, Ти си нас избавио од овог злог века, прими нас у покој Свој и удостоји небеског царства Твог. - Док се свети мученици тако мољаху путем, доведоше их у њихово родно место, село Озовију, и тамо им отсекоше главе. И свети мученици: Максим, Дада и Максимилијан, предадоше душе своје у руке Божје двадесет осмог априла 296 године, за царовања Диоклецијана и Максимијана, док у нама над свим влада Господ наш Исус Христос, коме слава и моћ и царство кроза све векове, амин.




НАЗАД

Проверите рејтинг Црвеног календара:


PayPal