Преподобни отац наш Map, још као млад и налазећи се у свету, беше леп и слаткопојан. Стога је празнике Христове и светитељске украшавао својим преслатким песмама и дивним славословљима. Његова љубав према Богу беше стална, и он је ревносно испуњавао заповести Божје. Али је чувао и чедност тела, и чистоту и непорочност своје душе, ма да се налазио усред саблажњивих сласти овога света и кретао међу световним људима. А кад се одрече света, повуче се у једно место звано Омир; ту направи малу колибу, затвори се у њу, и проведе у њој тридесет и седам година. Иако је у колиби било много влаге од оближње шуме, која силно поткопа његово здравље, он ипак не хтеде да промени ту колибу, и остаде у њој до краја свога живота. Волео је простоту, а потпуно презирао лукавост. Више је волео сиротовање него икакво богатство. Стога је носио одећу од козје длаке, и задовољавао се са врло мало хлеба, соли и воде.

Пошто се преподобни Map много година налазио у пустињи, он дуго времена није присуствовао светој литургији. Стога замоли да се света литургија отслужи у његовој колиби. Ову жељу преподобнога с радошћу испуни Теодорит Кирски, који и написа његово Житије. Он одмах посла у оближње село, те донесоше свете сасуде. И употребивши руке ђакона место светог престола, он принесе Бескрвну Жртву у присуству преподобнога. А преподобни се испуни таквом милином, да је мислио да је на самом небу. И потом је говорио, да никада у животу није доживео такву духовну радост.

Тако красно провевши живот на земљи, он оде на небо, где сада ликује са свима светима у дворима првородних. Упокојио се у Господу 430 године.




НАЗАД

Проверите рејтинг Црвеног календара:


PayPal