Рођен и васпитан као незнабожац, Борис се покрсти под упливом свога стрица Бојана и сестре своје. На крштењу (864 год.) добије име Михаил. Патријарх Фотије Цариградски (858-886 год.) (Св. Фотије празнује се 6 фебруара) пошље му свештенике, који постепено крстe сав бугарски народ. Многи великаши у Бугарији противили су се новој вери, али је нова вера победила, и крст се заблистао на многим храмовима што их подиже благочестиви цар Михаил. Веру међу Бугарима, као и међу Србима, утврдише нарочито Петочисленици Охридски, ученици Св. Кирила и Методија, који су народу проповедали на народном, словенском, језику науку Христову.

Михаил се замонаши у старости и повуче у манастир. Но кад његов син Владимир поче кварити дело очево и сузбијати хришћанство, Михаил се обуче поново у војводско одело, припаса мач, скиде Владимира с престола, па постави млађег сина Симеона. Потом обуче монашку ризу, повуче се у тишину, где у подвигу и молитви мирно сконча земни живот "у благој вери, у правом исповедању Господа нашега Исуса Христа, велик, чесан и благоверан", и пресели се у небески живот 2 маја 906 године.




НАЗАД

Проверите рејтинг Црвеног календара:


PayPal