Свети мученици Еспер и супруга му Зоја и два сина њихова Кириак и Теодул беху гости на земљи као Авраам, отац изабраних (ср. Јев. 11, 13) а грађани небески. Њих као робље купи угледни Римљанин Катал и жена му Терција. Овај Катал се беше преселио из Рима у малоазијску покрајину Памфилију у град Аталију. Купујући себи робове, Катал купи из Фригије ове свете мученике, који беху хришћанског порекла, украшени побожношћу, пуни наде у Господа.

Незнабожац Катал са својом женом и осталим домаћима, одани идолопоклонству, приношаху жртве идолима које називаху својим боговима. А верне слуге Христове, гледајући њихово глупо незнабожје, много туговаху. И не јеђаху од јела што им давaху, сматрајући их за идоложртвене, јер се у дому њихових господара, налажаху идоли. Једном света Зоја, добивши храну од својих господара, приђе вратима и рече вратару: Иди и одмори се мало; а ако устреба, ја ћу те пробудити; ти си се већ много заморио, пошто си сву ноћ бдио, дочекујући и испраћајући људе, које ташта вера њихова привлачи у дом господара нашег, да се клањају тобожњој богињи - Фортуни.

Вратар је послуша, удаљи се мало од врата и заспа у дворишту. А света Зоја, бојећи се да га својим лавежом не разбуде пси који беху недалеко привезани, даваше им по мало хлеба, а све остало раздаде ништима, и путницима, саветујући им да пређу у хришћанску веру. Дужност свете Зоје у дому Катала била је, да храни домаће животиње, а њен муж и њени синови обављали су друге послове које су им одређивали. Они су по цео дан радили, и тек су на заласку сунца узимали помало хране, за коју су насигурно знали да није оскврнављена незнабожачким жртвеним обредима. По Божјем промислу та им је храна однекуд слата, и они се сећаху речи Господњих: Погледајте на птице небеске како не сеју, нити жању, ни сабирају у житнице, па Отац небески храни их (Мт. 6, 26).

Када једном блаженог Еспера његови господари послаше некуда на неки посао, синови Кириак и Теодул рекоше својој мајци: Ми не можемо више живети с незнабошцима; не учиш ли нас ти сама из Светог Писма, да држимо апостолску заповест: Не вуците у туђему јарму неверника (2 Кор. 6, 14). Ако ми, покоравајући се Божанском Писму желимо да одржимо заповести Господње, али се не удаљимо од незнабожаца, онда ће нас Господ сврстати са њима, и ми ћемо пропасти као и они. - А мајка одговори снновима: Како можемо отићи од њих, децо моја мила? Та они су наши господари, и имају власт над нашим телом. - На то јој синови рекоше: Христос предаде себе за нас у руке неверујућих Јевреја, и би распет, и погребен, и у трећи дан ваcкрсе. Ако дакле и ми предамо тела наша незнабожноме Каталу на мучење за Христа, и он нас убије мучећи нас, онда ће душе наше живети вечито. Зато нас, мајко, веселе и радосне изведи пред господара нашег, и ми ћемо говорити пред њим што нам Господ Христос буде ставио у уста.

И добри младићи, као храбри војници, спремаху се на страдалачки подвиг за Христа, очекујући згодан тренутак када ће ступити пред господара и исповедити име Господа Исуса Христа. И говораху међу собом: Ако нам Христос Бог наш да да умремо за Њега, онда ћемо се удостојити видети Га и бити вечито са Њим. - А мати се њихова бојаше за њих, да се као млади не уплаше мука и не поклоне идолима. Јер господари њихови још не знађаху за њих да су хришћани. И пошто мајка не жељаше да чеда своја изведе пред господара, рекоше јој синови: Зашто се бојиш тога незнабошца? Зар се не сећаш шта Свето Писмо каже: Говорах о откривањима твојим пред царевима, и не стиђах се (Пс. 118, 46).

Но једнога дана, када се њихов господар у време обеда враћао дома, ступише преда њ оба брата, Кириак и Теодул, и рекоше му: Добра ти срећа, господару видљивих тела наших, а невидљивих душа наших господар је Исус Христос - иcтинити Бог који живи на небу. - Катал се веома зачуди на овакве речи младића, и рече: Ова су деца полудела: изговарају неко туђе и непознато име, називајући Исуса Христа Богом и Господом. - Затим нареди слугама: Позовите ми оца и мајку ових младића.

Слуге не нађоше оца, већ доведоше само мајку њихову. Катал је упита: Где је твој муж? Она му одговори: Ниcи ли га ти послао у село Тритонију ради неког посла? Катал рече: Камо среће да сте и ви били с њим тамо у Тритонији, не бисте ми узрујали душу својим речима о Богу, за кога никада нисам чуо ни ја нити ико други. Уосталом, сада нисам вољан да вас испитујем; али када се Терција породи, и ја будем приносио захвалну жртву великој богињи Фортуни, тада ћу и вас испитати.

И одмах нареди да свету Зоју са њеном децом пошљу к њеном мужу у село Тритонију. Одведени тамо, они су се радовали и веселили, и сваки је од њих појао и говорио: Господ је пастир мој, и ништа ми неће недостајати. На зеленој паши пасе ме, тамо ме настани (Пс. 22, 1-2). Извео си нас из пакла, и спасао си нас из руку смрти (Пс. 85, 13; 115, 7). Јер свети су сматрали дом господара свог за пакао, Катала - за смрт, а идоле - за огањ паклени.

Но после неког времена роди се Каталу син, и сви се грађани радоваху и празноваху заједно са Каталом поводом тога, и приношаху се захвалне жртве градcкоме идолу - поганој богињи Фортуни. У то време света Зоја мољаше се Богу за свога мужа и за децу, да не падну у искушење. Међутим Катал после гозбе рече својој жени Терцији: Нека се поводом празника нашег повеселе сви домаћи и робови наши! Она му одговори: Добро, нека се сви провеселе.

И одмах, како осталим робовима тако и Есперовој породици, послаше од идоложртвене гозбе сасуд вина и чинију меса. А света Зоја, угледавши издалека слуге где носе дарове од господара, уздахну и рече: Господе Боже, неисказани испитивачу срца људских, буди с нама странцима, јер осим Тебе, Господе, незнамо за другог Бога. Утврди нас у исповедању светог имена твог!

Пошто се тако помоли, она приђе донесеним даровима, узе месо и баци га псима, а вино просу на земљу. Роб који то беше донео, одмах се врати и исприча господару шта учини Зоја. То силно разјари Катала, и он нареди да му се одмах доведе Еспер са породицом. На путу ка господаревом дому света Зоја храбраше мужа и децу, говорећи: Немојмо се уплашити јарости незнабожног Катала и мука које нам је припремио, него их јуначки поднесимо, да бисмо трпљењем ушли у небески град Христа и његових светитеља.

Када стигоше, и ступише пред Катала, он их упита: У кога сте се уздали када дрcко зло учинисте, бацивши псима наше дарове? Уосталом, ја се не бринем толико о својој части колико о части велике богиње Фортуне. На то му света Зоја одговори: Нада и уздање наше јесте Исус Христос - Син Бога живога; а богови које ти поштујеш, то су демони. Катал јој на то рече: Ево, ја ћу твоје синове ставити на муке, да видимо да ли их може избавити од мука Христос, кога ви називате Богом.

Тада џелати обнажише оба младића, обесише их о дрво, и стадоше их стругати железним четкама. Гледајући муке своје деце, света мајка их сокољаше говорећи им: Трпите јуначки, чеда моја, трпите! Не бојте се мука на које вас ставља незнабожни Катал! - А деца јој одговараху: Ништа су ове муке, него реци поганоме мучитељу нека измисли веће, да бисмо савршеним страдањем заслужили мученичке венце. Онда света Зоја рече Каталу: Зашто ниси наредио да моју децу ставе на велике муке? јер у овим мукама не осећају болове. Хајде, стави их на велике муке!

Тада незнабожни Катал силно изби свету Зоју, па нареди да њу, блаженог Еспера и децу њихову баце у пећ веома ужарену, и одреди стражу да пази на пећ. А свети мученици у ужареној пећи појаху и слављаху Господа. Катал пак, слушајући појање и видећи светитеље неповређене у пећи, дивљаше се веома како их тако силан огањ не могаше умртвити и у пепео претворити. Но држећи да ови хришћани некаквим мађијама савлађују силу огња, он стаде смишљати најљуће муке помоћу којих би их уморио. А Свети Дух рече светим мученицима у огњеној пећи: Држите се јуначки! Катал смишља велике муке да би вас погубио.

Када они то чуше, молише се говорећи: Господе Исусе Христе, прими у миру душе наше! - И тог часа предадоше у руке Божје своје свете душе, 2 маја, у време цара Адријана (117-138 год.).

Сутрадан, када незнабожни Катал са својим једномишљеницима дође к пећи, обрете тела светих мученика неповређена од огња, и окренута лицем к истоку. А свете душе њихове већ се беху придружиле лику светих Мученика. Анђела и Арханђела. И чу се глас с неба: Уђите, праведници у рај Господа свог. А ти, незнабожни Катале, отићи ћеш у пакао да се мучиш вечито у огњу неугасивом.

И тако, незнабожни Катал прими бесконачне муке, а свети мученици Христови примише небо и настанише се у вечној радости, у Христу Исусу Господу нашем, коме слава вавек, амин.




НАЗАД

Проверите рејтинг Црвеног календара:


PayPal