У Египту богата девојка Таиса, хришћанка, остаде сироче када јој родитељи умреше. Желећи да не ступа у брак и живи у девичанској чистоти, она имање своје трошаше на сиротињу, а кућу своју претвори у гостопримницу за пустињске монахе. Тако се она подвизаваше дуго време, примајући у свој дом и збрињавајући свете оце. После много година она потроши све своје имање, па и сама поче патити од немаштине. Утом се, под лукавим дејством ђавола, зближише са њом неки грехољубиви људи, саблазнише је на грех, и одвратише од Божјег пута. Отада Таиса стаде живети рђавим животом, предајући се блуду и разврату.

Када оци пустињаци чуше за овакву промену у Таисином животу, веома се ожалостише. Пошто се посаветоваше међу собом, они позваше аву Јована Колова и рекоше му: Ми чусмо о оној сестри да води рђав живот. Но пошто нам је она својим доброчинством указивала велику љубав, онда и ми покажимо духовну љубав према њој, и помозимо јој постаравши се за спасење душе њене. Потруди се и ти, аво, отиди до ње, посаветуј јој покајање по дарованој ти од Бога мудрости, и спаси пропалу душу. А ми ћемо се постити и усрдне молитве Богу узносити да ти Господ буде у помоћи.

Послушавши наређење светих отаца, ава Јован Колов крену у град к тој девојци, молећи се у себи Богу, помоћнику своме, који свима жели спасење. Када дође до њене куће, старац закуца на врата и рече старици вратарки: Обавести своју госпођу да сам дошао да поразговарам с њом. На то му вратарка љутито одговори: Ви, монаси, отпочетка поједосте њено имање. Старац јој онда рече: Кажи јој да сам јој донео нешто веома драгоцено.

Вратарка оде и обавести своју госпођу. А ова јој рече: Ти монаси, ходећи крај Црвеног Мора, налазе понекад бисер. Доведи ми тог старца. - Ушавши у Таисину кућу, старац седе близу Таисе. Затим, погледавши је у лице и дубоко уздахнувши, он саже главу своју и стаде горко плакати. Тада га Таиса упита: Аво, што плачеш? А старац јој одговори: Гледам како Сатана игра на твоме лицу; како онда да не плачем? Шта си то неповољно нашла у Господу нашем Исусу Христу, Женику Свечесном и Бесмртном, те си презрела дарове његове и прилепила се Сатани и чиниш гадна дела његова?

Чувши ове речи, душу Таисину захвати умилење, јер речи старчеве беху за њу као огњене стреле које устрелише срце њено. И она се одмах згади на свој грешни живот, и постаде одвратна себи, и стаде се стидети и себе и својих рђавих дела. Затим упита старца: О ава, има ли покајања за грешнике! Старац јој одговори: Ваистину има, и Спаситељ чека твоје обраћење, готов да те прими у свој очински загрљај, јер не жели смрти грешнику него да се обрати животу. И ево, ја ти јамчим, да ће те Господ Христос, ако се истински покајеш и свим срцем обратиш, поново заволети као невесту своју и, очистивши те од сваке греховштине, увести те у неразориве небеске дворе своје. И тада ће се теби обрадовати сви Анђелски чинови, јер се они радују и за једног грешника који се каје.

На то Таиса рече: Нека буде воља Господња, оче! Узми ме дакле одавде и води куда знаш, где би мени било добро место за покајање. Старац јој одговори: Хајдемо онда! - И уставши он пође ка излазу њене куће. Устаде и Таиса и пође за старцем, ништа не наредивши у кући својој, нити икоме ишта рекавши односно куће, већ одједном остављајући све ради Христа. Видевши да Таиса не даде никаква упутства односно куће нити икоме ишта рече, отац Јован се удиви таквој изненадној промени код ње и таквој ревности њеној за Бога. И благодарећи Бога за то, он одмицаше својим путем, а Таиса иђаше за њим на приличном отстојању. Када стигоше до пустиње беше већ касно, спушташе се ноћ. Старац онда начини на земљи мало узглавље од песка и рече Таиси: Одмори се овде, и спавај покривена благодаћу Божјом. - И осенивши је крсним знамењем, он оде недалеко од ње. И пошто обави своје уобичајене молитве, он леже на земљу и заспа. Но пробудивши се у поноћи, он угледа светлост с неба. И погледавши увис, он виде светлосни пут, који је ишао од неба и досезао до спавајуће Таисе. Старац се препаде од овог виђења. И погледавши пажљиво на Таису, он виде Анђеле Божје где Таисину душу узносе к небу оним светлосним путем. Старац Јован гледаше то дивно виђење све док се оно не сакри од очију његових. Затим устаде и пође к Таиси и, дошавши до ње, продрма је руком и виде да је умрла. И паде старац лицем на земљу пред Богом, јер га беше спопао страх и трепет. И дође му глас с неба који говораше: Покајање њено, извршено за један час, пријатније је Богу него покајање оних који се дуго време кају, јер код ових нема у срцу такве топлине к Богу.

И проведе старац у молитви све до сванућа, па сахрани чесно тело блажене Таисе. Онда отиде у скит и исприча светим оцима све што се догодило. Чувши то, сви се они удивише, па узнесоше хвалу и благодарност великом милосрђу Христа Бога, коме слава вавек, амин.




НАЗАД

Проверите рејтинг Црвеног календара:


PayPal