Свети Тома је иноковао у једном манастиру у Келесирији. Послом манастирским одлазио је у Антиохију, јер је тамо било манастирско имање, а и набављао је потребне ствари за манастир. Кад год је долазио у град, Тома се правио луд Христа ради. Неки Анастасије не хте му дати тражену милостињу за манастир него му удари шамар. Присутни људи стадоше с гневом негодовати на Анастасија што ошамари старца. А блажени Тома пророчки им рече: Отсад нити ћу ја што примити од Анастасија, нити ће ми Анастасије моћи што дати.

И зби се пророштво светог инока: Анастасије умре после једног дана, а блажени Тома враћајући се у манастир сврну на починак у болницу крај цркве свете Ефимије и предграђу Дафна, и ту се разболе и пређе у бесмртни живот. И би погребен на месту где се странци погребују. Сутрадан пак у два часа по подне погребоше изнад старца Томе неку жену странкињу која беше умрла. Но у шест сати по подне земља избаци жену. И сви се веома зачудише томе. Али опет исте вечери погребоше ту исту жену у исти гроб, но другог дана нађоше је опет избачену из гроба, па је онда узеше и погребоше на другом месту. А када прође неколико дана, опет би погребена нека друга жена изнад аве Томе, јер житељи тога места не разумеше, да свети старац који почива у Господу не трпи да жена буде погребена изнад њега. Но кад земља избаци и ту жену, онда разумеше да свети старац не жели да ма ко буде сахрањен изнад његових моштију.

Тада известише о томе патријарха Домна. Он нареди да сви грађани изађу у Дафну са свећама и песмама, да одатле пренесу у град мошти светитељеве, и положе их у гробници у којој су лежала многа тела светих мученика. И над светитељевим моштима подигоше црквицу. И биваху многа исцељења од моштију преподобнога. И молитвама његовим престаде помор у Антиохији, због чега Антиохијани одредише да сваке године његов празник свечано прослављају, хвалећи Христа Бога, коме слава вавек, амин.

Престави се свети Тома у Дафни, предграђу Антиохије, у време патријарха Домна.




НАЗАД

Проверите рејтинг Црвеног календара:


PayPal