Свети Кирил, чија се вера нађе пред Богом као прекаљено злато, би у време Декијева царовања примораван од намесника Лукија да принесе жртву демонима. Овај свети Кирил још као дечак показиваше знаке умне зрелости, јер обучаваше себе у добрим делима и богоугађању. И кад би чуо да негде обитавају угодници Божји, он је остављао родитеље и прилепљивао се уз њих, да би се њиховим поукама утврђивао у вери и у врлини.

Када постаде зрео човек, свети Кирил би постављен за епископа у граду Гортини на острву Криту. Као епископ он свагда беше своме стаду речју и делом пример врлинског живота, педесет година управљајући епархијом. А када поверену му паству добро утврди у Христовој вери, и многе од идолопоклонетва приведе к истинитоме Богу, и имађаше осамдесет четири године, он би ухваћен од намесника Лукија и присиљаван да принесе жртву поганим боговима њиховим. Но богонадахнути муж, наводећи му заповести Божје, говораше: Ко приноси не Богу истиноме него туђим боговима, тај ће се истребити. - Намесник му рече: Поштеди старост своју и поклони се нашим боговима. Одговори свети Кирил: Нисам ја стар, јер Господ мој каже: обновиће се као у орла младост твоја. А то што ми ти саветујеш и на што ме примораваш, то ми није дозвољено чинити. - На то му намесник рече: Слушао сам да си човек паметан и мудар, стога расуди сам и одај поштовање боговима нашим, ако желиш да се спасеш мука које ти предстоје. - Свети Кирил одговори: Заиста ћу се показати паметан и мудар, када делом покажем на себи самом оно чему друге речју поучавам, а то је: остати у вери непоколебљив, а у мукама непобедив. - Намесник рече: Изабери што је корисно старости твојој, и буди једно с нама. - Свети Кирил одговори: Онда ћу изабрати што је корисно мени, када покажем пример јунаштва и неустрашивости овој деци мојој која стоје око мене.

Пошто се тако препираху дуго, свети Кирил Божанственим Писмом запуши уста незнабожном и неправедном судији, те му овај не могаше ни речи више одговорити. И када судија намесник виде да под утицајем светитељевог учења скоро сав народ напушта идолопоклонство и приступа хришћанскоме Богу, он изрече овакву пресуду: "Неразумног и безумног истребитеља богова наших Кирила, наређујем живога огњем сажећи".

Свети угодник Божји Кирил, вођен на спаљење, иђаше као на гозбу радујући се и појући благодарне песме Богу. А кад дођоше на место где огањ беше припремљен, свети мученик би одмах бачен усред пламена огњеног. И док огањ гораше и дрва у пепео претвараше, наоколо стајаху верни са намером да побожно саберу преостале кости мученикове, и гле, угледаше угодника Божјег читава и неповређена где усред огња стоји са рукама уздитнутим к небу.

Видевши овакво чудо, идолопоклонике обузе страх и дивљење, јер се огањ не дотаче не само угодника Божјег него ни одеће његове. Њега у огњу ороси и расхлади Дух Свети, пошто и он учењем својим беше многе избавио од огња пакленог обративши их од идолопоклонства к истинитоме Богу.

Намесник би одмах обавештен, да хришћански епископ Кирил би нађен у огњу жив и неповређен. Томе се веома зачуди намесник и нареди да угодника Божјег доведу пред њега. Угледавши га читава и здрава, намесник се препаде и одаде хвалу хришћанскоме Богу који учини такво чудо, и пусти мученика на слободу.

Верни слуга Христов свети Кирил не престајаше проповедати реч Божју, доказујући да ће они који верују у истинитога Бога примити велику награду у царству небеском. И тако многе са пута погибли изведе на пут спасења, а сам туговаше и плакаше неутешно што се не удостоји довршити страдање своје. Народ пак слушаше га са великим усрђем и радошћу. Сви једнодушно и једномислено прибегаваху к њему; многи из далека долажаху да га виде, јер се надаху добити спасење себи како од поука његових тако и од самог гледања лица његова. И припадајући к ногама његовим, говораху: "Верујемо у Бога твог, јер је ваистину велики кад је могао да те сачува неповређеног од огња". А он, веселећи се духом о Господу, примаше као чедољубиви отац све који му прибегаваху и преобраћаше их из синова таме у синове светлости незалазне, крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа. И говораше им: Будите храбри, дечице моја, и нека јача срце ваше! Будите верне слуте Онога у кога поверовасте, а Он ће вам у свему помагати, и даће вам више него што очекујете добити од Њега: јер што ухо не чу, и око не виде, и у срце човеку не дође, то уготови Бог онима који га љубе (1 Кор. 2, 9).

Док угодник Божји свети Кирил тако утврђиваше верне, неко од идолопоклоника извести о томе намесника. А намесник, испунивши се јарости и гнева, рече: "Чега ради се ја смиловах на њега? Зашто га из огња изведох? Зашто га још онда мачем својим не погубих? Али, сада га више нећу трпети!" И изрече по други пут овакву смртну пресуду о угоднику Божјем: "Кирила, кога изведеног из огња праведни суд не може трпети међу живима, наређујем убити мачем".

Чувши за пресуду, угодник Божји се испуни радости и прослави Христа Бога што га удостоји да буде заједничар страдања Његових, и весело преклони главу своју под мач, којим ударен у врат предаде душу своју Господу деветога јула за Декијева царовања међу јелинима, док у нама царује Господ наш Исус Христос, коме слава кроза све векове. Амин.




НАЗАД

Проверите рејтинг Црвеног календара:


PayPal