Свети Дука беше родом са острва Митилене (у Јегејском мору). Беше млад, врло леп, целомудрен, и непријатељ телесних наслада. Пошто беше одличан кројач, многе аге и велможе позиваху Дуку да им шије одело. Због тога он одлажаше у многе великашке куће. Но догоди се да се у њега заљуби једна велика госпођа, високог порекла и достојанства. Да би придобила Дуку, она му стаде најпре давати поклоне, затим му говораше речи љубавне, заводничке, демонске. Али Дука, чист душом и телом, запрепасти се од оваквих непристојних речи, јер се није надао да од такве госпође чује тако нешто. Он се на све то само прекрсти, и побеже, и више није одлазио у ту кућу, угледајући се на дивног целомудреног Јосифа. А та госпођа, видећи да Дука више не долази њиховој кући, посла по њега и позва га, али Дука не оде. Тада она сама оде у његову радњу, и рече му: Чуј ме, младићу, дођи у мој сарај, и никога се не бој. Мој муж је на путу. А ако хоћеш да се одрекнеш своје вере, ја ћу те узети за мужа. Ако пак не желиш да ми будеш муж, ја ћу те начинити првим у мојој палати. Нећеш ли да се потурчиш. ти остани хришћанин, само дођи код мене.
То и многе друге сличне ствари рече Дуки ова нова Египћанка. Најзад му каза: Ако ме не послушаш, онда знај, изгубићеш живот. - Рекавши то она оде. А млади Дука, имајући у срцу свом божанску љубав Господа нашег Исуса Христа, ни у шта не урачуна ни ласке ни застрашивања ове разблуднице, н више не оде у њену палату. Међутим она поново посла по њега, позивајући га да јој дође. И кад најзад увиде да Дука неће да се одазове њеној жељи, она се страховито разјари, и реши да га погуби, да га не би гледала више и жудела за њим. Зато проклетница оде к везиру, и престави му ствар сасвим обрнуто Имам, говораше она везиру, једног кројача који шије хаљине за моју палату, и ја га позвах да му дам да сашије неке хаљине. Он дође, и рече ми непристојне и безобразне речи, које од стида не смем да изговорим. Зато га ја избих, и он побеже. Сада се он налази у својој радњи; и ја желим да га погубиш. - Везир јој обећа да ће јој испунити жељу, макар он био и високог рода. И одмах посла субашу, те доведоше Дуку. Везир упита госпођу: Шта предлажеш да му урадим? Она одговори: Ако се потурчи, остави га у животу. Ако пак неће, ти га обеси.
Везир најпре благо и кротко наговараше Дуку да се потурчи, обећавајући му многа блага и велике почасти. Но кад виде да Дука за све то неће ни да чује, он нареди те Дуку жестоко и дуго мучише. Међутим Дука остаде чврст и непоколебљив. Увидевши да Дука нипошто неће да се потурчи, везир нареди те Дуку живог одераше, па му кожу у море бацише, а њега обесише. И тако блажени Дука сконча, и доби венац мучеништва, и узиђе на небо међу свете Мученике, да заједно са њима вечито слави Господа нашег Исуса Христа, коме част и слава и поклоњење, сада и увек и кроза све векове. Амин.
