Свети отац Калист најпре се подвизавао као ученик светог Григорија Синаита на Атону у скиту Магулу код Филотејског манастира пуних 28 година. Ту је он саградио доцније обитељ светог Маманта. Затим се подвизавао у манастиру Ивирону већ као јеромонах, а једно време (1345-6 г.) имао је и саму управу Свете Горе. Буде изабран за патријарха Цариградског 1350. године по жељи и цара Јована Контакузена. После четири године удаљи се с престола патријаршког поново у Свету Гору. Но у време цара Јована Палеолога 1355. г. поново враћен на престо, где као патријарх остане до смрти. Упокојио се 1363. године и то у Серезу, куда је ходио царици српској Јелени Душановој, тада већ монахињи Јелисавети, да измири Србе са Цариградом и да иште помоћ против Турака. У друштву са Игњатијем саставио красно руководство за подвижнике. Осим тога написао житије светог Григорија Синаита и светог Теодосија Трновског, као и многобројне беседе. Интересантно је споменути, како је свети Максим Капсокаливит (који се спомиње 13. јануара) прорекао смрт патријарху Калисту. На путу за Србију Калист удари на Свету Гору. Видећи га, свети Максим рече: "Овај старац неће више видети своје пастве, јер позади њега чује се надгробно пјеније: блажени непорочниј в пут"... - Свети патријарх Калист је активно учествовао у подршци Св. Григорија Паламе и председавао на сабору у Цариграду 1351. године који је одогматио његово учење о божанској светлости и издао "Саборски Томос" о томе.




НАЗАД

Проверите рејтинг Црвеног календара:


PayPal