Света мученица Ермиона, ћерка Св. Апостола Филипа

Свети апостол Филип, један од седморице ђакона, који крсти велможу етиопске царице Кандакије, имађаше четири кћери, за које еванђелист Лука сведочи да су биле девојке и пророчице (Д. А. 21, 9). Од њих Ермиона и Евтихиа отидоше у Асију тражећи светог Јована Богослова, али га не нађоше, пошто га Господ беше узео као некада Еноха и Илију (1 Мојс. 5, 24; 4 Цар. 2, 11). Место њега оне нађоше Петронија, ученика светог апостола Павла, и постадоше његове ученице, и подражаваху његове врлине и нарав. Света Ермиона упражњаваше лекарску вештину, те стога к њој долажаше мноштво људи, и она их све лечаше призивањем имена Христова. А када цар Трајан пролажаше при своме походу на Персијанце, њему оптужише свету Ермиону као хришћанку. Цар нареди да је доведу преда њ. Када је доведоше, цар покуша да је ласкама преласти и одврати од вере Христове. Али пошто у томе не успе, цар нареди те је дуго тукоше по лицу. Тако тучена, светитељка би удостојена виђења: она виде Господа Исуса Христа где седи на судишту сличан по изгледу на Петронија, који разговараше с њом и даваше јој моћи, те она ни у шта не рачунаше ударце. Видевши њену чврстину и непоколебљивост цар се постиде и пусти је.

После тога света Ермиона отвори у Асији гостопримницу и лечаше све душевно и телесно, и тамо људи непрестано слављаху Господа, за све време Трајанове владавине. А када после смрти Трајанове дође за цара Адријан, и дознаде за свету Ермиону, он посла те је доведоше пред њега. И он јој рече: Кажи ми, старице, колико имаш година и каквога си рода. - Светитељка одговори: Христос мој зна колико ми је година и каквог сам рода. - Цар онда рече: Скините јој огртач и бијте је немилосрдно, говорећи јој: На царева питања одговарај учтиво. - И за све време док је бијаху, светитељки беше псалам у устима. А кад малаксаше слуге који је бијаху, цар нареди да мученици клинцима пробију стопала. Но пошто светитељка трпљаше ово мучење узносећи благодарност Богу, цар се још више распали гњевом и нареди да узаври казан пун смоле, олова и сумпора, па да се у њега вргне мученица. Када се казан силно ужеже, света мученица подиже очи к небу, помоли се Богу да јој да снаге, прекрсти се часним крстом, па уђе у узаврели казан. И гле чуда! одмах се угаси огањ, и узаврела смеса изли се из казана напоље, и света мученица остаде неповређена.

Видевши то, цар се још страшније разбесне и нареди да се казан толико ужеже, да се у њему истопе кости мученице. Џелати то учинише, но на запрепашћење свих света мученица стаЈаше усред усијаног казана као усред росе. И говораше мученица к мучитељу: Царе, жив ми Господ Бог, као што ти који далеко седиш не осећаш жежеље овог казана, тако не осећам ни Ја. - Зачудивши се томе цар устаде с престола, приђе казану, и кад руком додирну казан кожа му с руке остаде на казану и нсжти. Тада света мученица ускликну испред казана: "Велики је Бог хришћански!".

Чувши то цар се страховито разјари и нареди те ужегоше Један огроман тигањ тако да варнице сипаху из њега и свету мученицу нагу бацише на тигањ. Но анђео Господњи који чуваше свету мученицу разбаца жар и опали многе који се налажаху около тигања. А света мученица стојећи на тигању као на зеленој трави певаше славећи и благодарећи Господа.

Видећи ово необично чудо цар се уплаши, и нареди да мученицу скину са тигања, да и њега ватра не би опалила. Скинута са тигања, светитељка рече цару: Царе, док бејах на тигању Господ учини те задремах, и у сну видех себе где приносим жртву богу Херкулу. - Чувши то цар се веома обрадова и нареди да мученицу уведу у идолопоклонички храм. Ушавши у храм света мученица се помоли Богу истинитоме, и одједном удари с неба гром, те сви идоли што их беше у храму попадаше и разуше се у прах. - Тада светитељка изађе из храма и рече цару: Ући, царе, у храм и помози боговима твојим, јер попадаше и не могу да устану. - Ушавши и видевши испепељене идоле, цар нареди да мученицу одведу изван града и одсеку јој главу.

Џелати Теодул и Теотим узеше свету мученицу и одведоше изван града. А пошто навалише на свету мученицу да јој одсеку главу пре но што се она помоли Богу, њима се руке осушише. Тада они припадоше к ногама свете мученице, свом душом поверовавши у Господа нашег Исуса Христа, и оздравише. Онда молише светитељку да се помоли за њих, да душе своје пошаљу Господу пре ње. Тако и би: они скончаше блажено. После тога света мученица се помоли Господу и за себе, и усну с миром на том истом месту. А неки побожни хришћани узеше њихове чесне мошти и потребоше их у граду Ефесу на чесном месту, славећи Оца, Сина и Светога Духа.




НАЗАД

PayPal