Света праведна Ана, кћер Фануилова

Света и праведна Ана беше кћи Фануилова, од колена Асирова (Лк. 2, 36). Као што и само име[8] њено показује она беше жена врлинска. За свој побожни живот Ана би награђена даром пророчким, и беше пророчица (Лк. 2, 36). Она много и много година, до дубоке старости, "не одлажаше од храма, и служаше Богу дан и ноћ постом и молитвом" (Лк. 2, 37).

Света Ана припадала је броју оних благочестивих Јеврејки, које су с нестрпљењем очекивале долазак Месије - Спаситеља на земљу. Она се удостоји да буде у храму онда када Богомладенац Исус би донесен у храм и када Га праведни Симеон Богопримац узе на руке и изговори своје пророштво о Њему, рекавши: "Сада отпушташ с миром слугу свога, Господе, по речи својој; јер очи моје видеше спасење твоје, које си спремио пред лицем свих народа; светлост, да обасја незнабошце, и славу народа твога Израиља (Лк. 2, 29-32). Затим праведни Симеон, обраћајући се Матери Господњој, изговори ово пророштво: "Гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити, а и теби самој пробошће мач душу, да се открију мисли многих срца" (Лк. 2, 34-35). У овим светим и многозначајним тренуцима беше у храму и света праведна пророчица Ана. Њој у то време беше већ осамдесет четири године. Тако она на заласку земаљског живота свог доживе блаженство, да види Богомладенца Христа Исуса. Саслушавши пророштво светог Симеона о Христу, она заједно са њим "слављаше Господа и говораше за њега свима који чекаху спасење у Јерусалиму" (Лк. 2, 38).