У време оно у које ђаволови угодници служаху ђаволу, и идолопоклоничко мађиоништво и заблуда јачаху, а за управљања Киликијом игемона Максима, оптужен би Максиму слуга Христов Дула, човек из те Киликијске области, праведан и богобојажљив, за кога сав народ сведочаше да води врлински живот и да се у свему држи правде. Игемону би достављено да Дула исповеда веру Христову. Због тога Дула би вргнут у тамницу; при томе писар рече игемону: Управитељу, према твоме наређењу војеначалници обиђоше сву Киликијску област све до самог града Зефира, и за то време ухватише неког следбеника безбожне вере хришћанске, и њега изводимо на твој пресветли суд. - На то игемон рече: Када сам будем обилазио те градове, наредићу да сужње што су по тамницама воде за мном, да би их путем мучио по нарочитим местима.

Ускоро после тога игемон крену у град Зефирског краја Преториаду. Тамо, севши на судишту, игемон нареди да пред њега најпре изведу блаженога Дулу. А слуга Христов, идући на муке, мољаше се ка Господу овако: Господе Исусе Христе, Сине Божји, изворе милости, Ти си преко пророка Свог Давида рекао: отвори уста своја, и ја ћу их напунити (Пс. 80, 11); а и у Еванђељу Свом Ти си рекао: не брините се како ћете или шта ћете говорити (Мт. 10, 19); - Ти и сада пошљи светог анђела Твог, и дај ми реч којом ћу изобличити безбожје поганог Максима, када будем ступио пред њега; а падне ли ми у део да страдам, нећу се устрашити мука, јер ћу Тебе имати пред својим очима и радо ћу тело своје предати игемону на мучење. Јер ако тело своје не предам да га огњем пале, каквих се онда блага могу удостојити? какав ћу венац примити? какве ћу ране показати Теби, Господу моме, да би Ти, видећи их, показао милост Своју на мени и подарио опроштај гресима мојим?

Док се Дула тако мољаше, војници му свукоше горњу хаљину и изведоше везана пред игемона. Игемон Максим га упита: Реци ми, како се зовеш? Свети Дула одговри: Ја сам слуга Христов. На то Максим рече блаженоме: Кажи нам своје право име и не хришћанско, јер ти ово име не може ништа користити. Блажени Дула одговори: Зар ти не казах јасно име своје? Моје право име је хришћанин; а име којим ме људи назваше јесте Дула, и ја се тако зовем, јер сам ваистину слуга Христов. На то игемон рече: Ти још ниси искусио страх од суда и мука, зато тако дрско и говориш с нама. Дакле, реци нам: из кога си краја, из кога места и каквог си рода? Свети одговори: Родом сам из ове Киликијске области, из града Преториаде, високог сам рода, и хришћанин од детињства.

Тада управитељ обласни Максим рече: Ако си се родио од високог рода, онда си дужан покоравати се непобедивим царевима; стога иди сада у храм и од свег срца принеси жртву боговима, да би и од нас доживео поштовање и од великих царева добио велике и сјајне почасти. - Светац одговори на то: Ваше почасти и сва власт коју цареви додељују, нека остану код вас и код свих оних који не знају истинитог Бога; а од мене нека све то одврати Господ Бог мој, да бих ја успевао у другој ствари: у вери Господа нашег Исуса Христа.

Чувши ове речи од блаженога, игемон нареди да га положе на земљу и бију гвозденим штаповима. Притом рече слугама: Уразумите га да се окане свога безумља. - Бијен гвозденим штаповима, свети страдалац говораше ка Господу: Благодарим Ти, Христе, што си ме удостојио да трпим ово ради светог имена Твог. - Чувши ове мученикове речи, Максим стаде ружити светог Дулу, и говораше му: Како ће ти сада помоћи Христос, када си сав изранављен? Зар још то не можеш да схватиш, безумни човече? Мученик одговори: Не каже ли учитељ вере наше, свети апостол Павле: нико не добија венац, ако не буде законито мучен? (2 Тм. 2, 5). Тада га игемон упита: Значи, мучен сада, ти ћеш се после удостојити венца? Свети одговори: Ја сада ратујем против оца твог ђавола, и ако победим Сатанину војску, тојест тебе, слугу демонског, добићу на небу венац.

Мучитељ га онда упита: Зашто си тако луд, те верујеш у човека, распетог на крсту? Свети Дула одговори: Је ли боље веровати у камене и дрвене идоле, који су дело руку људских, или у живог Богочовека и истинитог Господа који по Својој вољи би распет за нас? Тада Максим рече: О, безакониче! зар ти мислиш да је велики бог Аполон дело руку људских? На то свети одговори: С правом си таким именом назвао Аполона, јер то име значи погубитељ: приљубљујући срце своје к њему, ти си погубио душу своју, и не само своју него и оних које примораваш да му се клањају. Али знај, да ће истинити Бог који обитава на небу тражити од руку твојих душе оних људи које си упропастио приморавајући их на идолопоклонство. А какав је био нечестиви Аполон, рећи ћу ти сада: он је био као и ти сада, неуздржљив и обузет нечистом љубављу према једној жени, званој Дафна; он јој даде много злата, али не доби од ње што му беше обећала. Питам ја сада тебе: реци ми, какав је он бог, када обузет телесном љубављу, не могаде задобити љубав жене коју веома љубљаше? Како се онда ти можеш ма чему надати од њега? Све оно што се међу вама прича о њему, заиста је достојно смеха, а много шта је достојно и плача. Та реци ми, молим те, зар се ти клањаш као богу ономе Аполону, кога одвратна и пуна сваке нечистоте блудница ни у шта не сматраше и у лице му пљуваше? Видиш ли, колико су достојна плача ваша безбожна дела?

Чувши то, Максим рече слугама који бијаху мученика: Окрените га на леђа и бијте га по стомаку. - Тада командир војничке страже Атанасије рече светоме: Послушај игемона, зар не видиш да ти се утроба кида? Свети мученик одговори: Боље ти послушај мене, саветниче ђавола и слуго његов, па посаветуј себе и свога игемона, како да наговорите блудницу Дафну да пристане живети блудно са богом вашим Аполоном и испуни његову жељу, да не би он, распаљен љубављу према њој и не добијајући остварење своје жеље, погинуо злом смрћу. Што се мене тиче, ја имам свог саветника - Господа Исуса Христа.

Тада мучитељ нареди да донесу железну решетку, и рече слугама: Ужежите што јаче ову решетку и положите на њу овог хулитеља наших богова. Блажени страдалник рече на то: Захваљује ти твој Аполон који се налази у паклу, што му увећаваш неугасиви огањ; и он ће ти за то узвратити тиме што ћеш и ти заједно са њим бити бачен у таму најкрајњу. Тада ћу се и ја подсмехнути теби, безбожни добротвору Аполонов.

Када они што мучаху тело блаженога мученика, и скоро га сасвим испекоше, ипак ништа не постигоше, јер не могоше слугу Божјег ни ласкавим предлозима намамити ни мукама приморати да напусти веру у Христа, тада игемон нареди војницима да толико намученог страдалца одведу у најмрачнију тамницу, и тамо га оставе потпуно сама, не водећи никакву бригу о њему. При томе он додаде: Нека нико од безбожних хришћана не назива овога блаженим, јер је подвргнут великим мукама зато што се безаконо ругао нашим боговима.

Свети Дула борављаше у тој тамници, непрестано славословећи Бога и молећи се, да му Бог да да добро оконча подвиг мучеништва. Пошто прође пет дана, игемон Максим понова седе на судишту и упита: Је ли жив свеневаљали следбеник безбожног хришћанског мудровања? Доведите га овамо! - Војеначалник Атанасије одговори: Он је тако непоколебљив и готов на заштиту своје вере, и тако је здрав, као да ни једну рану није имао на телу свом. - И нареди да га доведу. А када виде да је тело светога мученика потпуно здраво и лице светло, игемон рече војницима: О, бедни стражари! не заповедих ли вам, да се ни најмање не старате о њему? На то одговори старешина писара Пигасије: Кунемо се величанством твојим, да смо га по наређењу твом држали у најмрачнијој одаји тамнице и да је о врату његовом висио гвоздени лик Херкула, тежак триста литри; а на који се начин он исцели, то нико од нас не зна.

Тада свети мученик рече: Безумни игемоне! ето, мене исцели Христос мој и даде моме телу здравље и снагу, да би поднело и оне муке којима ћеш ме ти поново подвргнути. Он то учини, да би ти познао да је Бог наш - Лекар, који на чудесан начин исцељује људе који се уздају у Њега; а још и зато, да бих и ја примио двоструки венац мучеништва, а ти допао двоструких вечних мука. Но када би нешто ти претрпео такве муке ради твог Аполона, зар би те могао тај бог твој исцелити овако као што мене исцели Христос мој?

Тада игемон разјаривши се рече: Пошто овај човек не престаје злобно хулити наше богове, излијте му уље на главу, па запалите. Мученик му на то рече: Ако ми мозак сагориш, шта ћеш тиме постићи, безбожниче? Боље измисли друге муке. Игемон онда нареди: Ставите му у нос много горушичног семена. Свети мученик одговори: Смешне су ми све ове муке на које ме стављаш. Тада игемон нареди слугама да мученику што јаче стружу леђа железним ноктима, заливају ране жестоким сирћетом и растрљавају оштром ћерамидом.

Док се све ово, по наређењу игемоновом, чињаше, свети паћеник се мољаше говорећи: Господе Исусе Христе, предстани мени, слузи Твоме, јер ево: на леђима мојим ору грешници, продужујући безакоња своја (Пс. 128, 3). Тада му рече игемон: Бар се сада уразуми, па признај богове наше. Свети Дула одговори: Богови твоји, особито Афродита и Артемида, нека помогну теби и злоби твојој. А ако желиш, испричаћу ти и о другим богињама твојим и о њиховој бестидности.

Тада игемон нареди слугама: Разбите му вилице, да не би хулио богове; и, преломивши му голени, оставите га тако, да не би могао ни реч изговорити! На то свети мученик рече: О, свебезакони игемоне! зашто ме бијеш када ти говорим истину, да су твоја Афродита и остале богиње проводиле живот свој у гадним пожудама и блудочинствима, па су чак у спору свом око тога која је од њих сладостраснија поставиле за судију међу њима неког чобанина Париса? и зашто се љутиш када ти се говори о одвратним делима поганих богиња твојих? Само је Бог мој истинит, који добровољно постаде човек, и би распет на крсту, и би погребен, и васкрсе у трећи дан, и седе с десне стране Бога Оца; Он ће доћи са огњем, да уништи богове твоје.

Чувши то, игемон рече светоме: Видиш ли, кукавче, да и ти имаш два бога? На то блажени одговори: Не греши и не варај себе, говорећи о два Бога, јер Тројица је Божанство које ми поштујемо. Тада игемон рече: Значи, ти имаш три бога? Мученик одговори: Ја исповедам и поштујем Тројицу: верујем у Оца, исповедам Сина, клањам се Светоме Духу. Тада игемон рече: Објасни ми, како ти верујеш у једнога Бога и исповедаш три? Свети мученик одговори: Ма да си телесни човек и не разумеш оно што је од Духа Божјег (1 Кор. 2, 14), ипак ћу ти одговорити ради ових присутних људи. Као што ти, човек, имаш реч и дисање, тако и свемоћни Бог Отац има Своју Реч и Свесветог Духа Свог. Овај Бог наш у почетку створи човека и почаствова га Својим ликом, удахнувши у њега дух живота, и настани га у рају. Но када Сатана, који сада преко тебе спроводи вољу своју, наведе човека на преступање заповести Божје, као што он и сада чини то преко тебе, и отрже га од заповести Божјих, тада Бог, желећи да пало и заблудело створење руку Својих подигне и на пут истине изведе, посла на земљу Сина Свог, тојест Реч. И ова се Реч Божја усели у Пречисту Дјеву, и роди се од Ње; преко Њега Бог Отац и даде спасење свету.

Игемон онда упита: Еда ли каква реч рађа човека? Светитељ одговори: Не разумеш ти Божје тајне. Али када би ти познао силу свемоћнога Бога, онда би разумео да управо Христос и јесте Тај који саздаде човека од праха, и основа земљу на води, и утврди небеса, и сатвори сву природу. Но пошто природа људска не могаше видети Божанство, то милосрдни Господ, из љубави према роду људском, постаде човек и узе на Себе природу човечанску, да, као што једним првозданим човеком смрт уђе у свет, тако једним Човеком Господом нашим Исусом Христом уђе васкрсење мртвих.

Игемон упита: Шта говориш? Зар ће бити васкрсење мртвих? Свети мученик одговори: Да, биће. Јер како ће Бог судити свету, ако мртви не устану? На то игемон рече: Не желим да ми говориш лажљиве речи: него веруј: како умремо, тако ћемо мртви и лежати. Мученик одговори: Истину си рекао да сте ви мртви, јер верујете у мртве идоле, и зато никада нећете доћи у васкрсење живота, него ћете изићи у васкрсење суда и вечне муке; а свима људима ваља предстати на суд Христов и дати одговор за све што су учинили. - Тада мучитељ нареди војницима да синџирима вежу мученика и држе га закључана у тамници.

Сутрадан рано изјутра игемон Максим опет нареди да слугу Божијег Дулу изведу пред њега на суд. Када га изведоше, игемон га упита: Каква ли је, бедниче, корист - бестидно хулити богове наше? Блажени одговори: Примићу велику награду од Бога мог, када ружим ваше богове који нису богови; а тебе још жива постићи ће казна Божја. - Тада Максим, желећи да светог мученика оскврни идолском жртвом, рече слугама: Метните му у уста жртвено месо и вино. Блажени одговори: Макар ти цео твој богомрски жртвеник излио и све то у уста моја улио, ни тиме нећеш ни најмање оскврнити слугу Божјег. На то мучитељ узвикну: Та погледај, бедни човече, ти си већ окусио од приноса са наших жртвеника! А свети мученик одговори: То ми ништа не шкоди, одвратни и безумни игемоне.

Тада игемон нареди да светог мученика обесе на дрво, да му тело стружу све до изнутрице, и да му ишчупају вилице са подбратком. А свети мученик рече: Безумниче, не знаш ли да те отац твој Сатана наговори да то учиниш? - И пошто тело мучениково би остругано до костију и вилице ишчупане, игемон нареди да мученика понова вргну у тамницу. Потом, полазећи у Тарс, град Киликијски, игемон Максим заповеди да за њим воде и сужња Дулу. Када пређоше око двадесет потркалишта, свети мученик Дула огради себе светим крсним знаком и предаде Богу своју паћеничку душу. И повезоше га мртва. А када беху на четрнаест потркалишта од Тарса, старешина тамнички извести игемона да је Дула, који срамно хуљаше богове, већ умро и да сада возе његово мртво тело, - и шта с њим да раде? Игемон нареди да се тело његово баци у дубоку јаму, да би остало несахрањено. А војници узеше тело светитељево и бацише га у реку која тече у Зефирски крај. И када тело доплови до једног села, близу града Преториаде, и лежаше тамо при обали, пси тамошњих чобана намирисаше тело светог мученика, и један од паса, чувајући га, не допушташе ни једној птици да додирне тело мучениково; а други пас, узевши зубима чобанску кабаницу, однесе је и покри њоме мошти светог мученика. Угледавши то, чобани испричаше све у селу и у граду, и одмах се мноштво верних слеже код моштију светог мученика, и побожно их узеше, благодарећи Богу што их није лишио тако драгоценог бисера. Богобојажљиво узевши тело светог мученика, они га чесно погребоше, славећи Господа нашег Исуса Христа, са Оцем и Светим Духом слављеног вавек. Амин.




НАЗАД

Проверите рејтинг Црвеног календара:


PayPal