Свети мученик Михаил беше из града Едесе, син хришћанских родитеља. После њихове смрти он своје имање раздаде сиромасима, и оде у Јерусалим да обиђе света места. У то време Јерусалим беше под Агарјанима - муслиманима. Пошто се поклони светим местима, Михаил оде у лавру светог Саве Освећеног, и ту постаде монах - црноризац.
После неког времена учитељ га његов посла у Јерусалим да прода рукодеље. Тамо га срете шкопац агарјанске царице Сеиде, који га узе са собом и приведе к својој царици, пошто сасуди које је он продавао беху врло лепи и одлично израђени. Угледавши младог, лепог, монаха, само сувог од поста, царица се одушеви њиме и стаде га наводити на прељубу, говорећи: Ти само угађај мени, и, ако си болестан, ја ћу те излечити. На то јој блажени Михаил одговори: Ја бол болујем због својих грехова, а слуга сам Господа мог Исуса Христа, и нећу да слушам тебе. Но царица га примораваше на грех, као некада у Мисиру Пентефријева жена прекрасног Јосифа, али целомудрени, девствени Михаил одбијаше то, говорећи: Мени је немогуће да то учиним, јер сам монах и дао сам завет Богу да ћу до краја живота очувати чистоту мога тела непорочном.
Када погана жена виде да ни на који начин не може да девственог монаха наведе на телесни грех, она се испуни стида и гнева, па нареди да га штаповима бију. Затим посла к цару, који се налазио недалеко од Јерусалима, везаног монаха као хулитеља њихове вере. Испитавши Михаила, цар нареди да га одвежу, и предлагаше му да прими Мухамедову веру. А свети црноризац одговори: Немогуће ми је оставити Бога мог и поћи за демоном. Цар га стаде саблажњавати заводљивим понудама, рекавши му: Ишти у мене што хоћеш, и ти ћеш царовати са мном. На то му свети инок рече: Молим те за једно од трога: или ме пусти к моме старцу, или се крсти у име Бога мог, или ме мачем твојим пошаљи ка Христу, Богу моме.
Тада цар нареди да се монаху да чаша смртоносног отрова. Свети монах испи отров, али му он ништа не нашкоди, по речи Христовој у Еванђељу: Ако и смртно што попију, неће им нашкодити (Мк. 16, 18). Посрамљен, цар нареди да се слузи Христовом отсече глава усред Јерусалима.
Монаси обитељи светог Саве Освећеног узеше тело светог мученика, однесоше у своју лавру, и чесно положише светог преподобномученика Михаила са светим оцима, славећи Христа Бога.
Пострада свети Михаил за Христа и прослави се у деветом столећу.
