Овaj свети отац наш Теодосије родом је из Антиохије. Син знаменитих родитеља. Послуша реч Господњу: остави кућу, и богатство, и племство, и све остале радости света, и повуче се у планинске и шумовите крајеве у Киликији, према мору. И тамо начини једну врло малу келију. Водио је подвижнички живот; носио хаљину од козје длаке; испод хаљине носио тешке синџире: један око врата, други око паса, и два око обе руке. Бавећи се молитвом и рукодељем, тиме је умртвио телесне страсти, тојест похоту, гордост и остале. Хранио се биљем и помало поврћем, које је сам гајио. Тиме је гостио и оне који су му долазили. Косу је имао врло дугачку: допирала му је до ногу.

Уколико се више подвизавао, утолико је расла слава његова. Од Бога доби и дар чудотворства, тако да је извео воду из стене. Многи су му почели долазити и остајати код њега, угледајући се на његов живот. Примајући их, преподобни претвори ону пустињу скоро У небески град. Једном наиђоше у те крајеве Агарјани, али, из уважења према блаженом Теодосију, не учинише никакво зло, и удаљише се мирно. Но због честих њихових најезда преподобни остави пустињу и оде у своју постојбину Антиохију. Ту начини себи малу колибу, и заједно са неком братијом вођаше духовни живот. И говораше тој братији: Браћо, иако су нам Агарјани указивали поштовање, и нису нас уводили у напаст, ипак, као што каже апостол, треба да дамо место гневу. Јер и Господ побеже од Ирода, и тиме нам даде наук да и ми бежимо. И још смо научени да не срљамо сами у искушења. Јер, шта смета наша постојбина нашем духовном животу, ако ми бдимо над собом? Сигурно ништа.

Тако водећи духовни живот, блажени поживе нешто мало времена у својој постојбини, па отиде ка Господу




НАЗАД

Проверите рејтинг Црвеног календара:


PayPal