Мудрима је венац богатство њихово, каже премудри Соломон (Прич. 14, 24). И то нарочито када богатством својим украшавају цркве Христове, јер тиме стичу царство небеско. Такав украситељ храмова Божјих беше преподобни отац наш Еразмо, инок Печерски. Ради тога он доби венац царства небеског из руке Венчаваоца милошћу и добротом. Имајући огромно богатство од родитеља својих, он мудро расуди: монаху није допуштено имати земаљска богатства. И пошто љубљаше благољепије дома Господњег, он све имање своје утроши на украшавање цркве, и многе иконе у цркви Печерској окова златом и сребром. Молећи се пред њима и са вером и љубављу гледајући на њих, он и душу своју - ту цркву Бога живога и икону Божју - украшаваше не вештаственим златом и сребром него чистотом, љубављу и свима врлинама монашког закона. О благољепију свом он је заједно с пророком могао рећи: Милији ми је закон уста Твојих него тисуће злата и сребра (Пс. 118, 72).

Са преподобним Еразмом догоди се овакво искушење: када утроши све имање своје и потпуно осиромаши, сви престадоше обраћати пажњу на њега. Тада препредени саблазнитељ, ђаво, стаде убацивати Еразму у срце злу мисао, да он никакву награду неће добити што је све своје имање утрошио на украшавање цркве. Боље би било, говораше му ђаво, да си га употребио на милостињу ништима. - И Еразмо, не расудивши да му ове саблажњиве мисли нашаптава ђаво, паде у очајање, и стаде живети у нераду и сваком нехату, непромишљено проводећи дане своје. Али милостиви и праведни Господ, памтећи пређашње врлине Еразмове, спасе га од погибли на следећи начин:

Наведе на њега љуту болест; и Еразмо, приближивши се крају живота, лежаше тешко болестан, седам дана не говорећи ништа и не отварајући очи. А осмога дана дођоше к њему сва братија и, видећи његово страшно умирање, ужасаваху се и говораху: "Тешко, тешко души овога брата, јер проведе живот у лености и у гресима, а сада он види нешто и усплахирен је, пошто душа његова не може да изађе из тела".

И гле, блажени Еразмо, као да никада није боловао, одједном се подиже, седе, и рече монасима: Оци и браћо, заиста је тако као што кажете. Ја сам грешан и не покајах се. Али ево, сада ми се јавише преподобни оци наши Антоније и Теодосије, и рекоше: "Молисмо се за тебе Господу, и Господ ти дарова време за покајање". Потом видех и Пречисту Госпођу Богородицу онако као што је на икони, држећи на рукама Предвечног Младенца - Сина свог Христа Бога нашег, и са Њом мноштво Светих. И Она ми рече: "Еразмо, пошто си ти украсио моју цркву и обогатио је иконама, то ћу и ја украсити тебе и узвеличати те славом у царству Сина мог. Јер ниште имате са собом на сваком месту, а цркве моје немате. Стога устани, покај се, и прими велики анђелски образ; а кроз три дана ја ћу тебе, очишћеног покајањем, узети к себи, зато што си тако узволео благољепије дома мог".

Изговоривши ово братији, блажени Еразмо стаде пред свима исповедати грехе своје не стидећи се. Затим устаде, оде у цркву, и би пострижен у схиму. А трећег дана радујући се отиде ка Господу и к Пресветој Мајци Његовој, као што му Она сама и прорече.

И тако се овим јасно показа свакоме, да је украшавање цркве иконама угодно Богу, и да због тога Господ увршћује такве украситеље у лик Светих Својих. Нека се те благодати, молитвама светог Еразма, удостојимо и сви ми правоверни, у Христу Исусу Господу нашем, коме слава са Богом Оцем и Светим Духом, сада и увек и кроза све векове. Амин




НАЗАД

Проверите рејтинг Црвеног календара:


PayPal