За царовања римског ћесара Клаудија, који и своју мајку уби зато што беше хришћанка, и који од тада никаквог сажаљења и милости не имађаше за хришћане дође из Африке у град Таракину блажени ђакон Кесарије. И видећи где идолима приносе жртве, он по пљува идоле и поразбија их. Због тога би бачен у тамницу, у којој проведе три дана без хране. Затим му везаше руке наопако, и војници га тераху испред кнежевих кочија све до Аполоновог храма. А када стигоше близу храма, свети мученик се помоли Богу, и тог часа храм се сруши до темеља и затрпа жреце и све који се налажаху у њему.

Видевши ово чудо, ипатик Леонтије припаде к ногама светог мученика и поверова У Христа. Хришћански презвитер Јулијан крсти Леонтија јавно пред свима, и причести га Светим Тајнама. И Леонтије одмах предаде душу своју у руке Божије, на молитву светитеља, пошто сам Леонтије замоли светитеља да умре.

Видевши то, градоначелник Локсорије нареди да презвитера Јулијана и ђакона Кесарија зашију у две вреће и баце у море. Светитељи онда рекоше градоначелнику: Ми ћемо, Локсорије, бити бачени у море, а тебе ће ујести змија отровница, и ти ћеш у љутим мукама изригнути душу своју.

Тако стварно и би. Јер након два дана после потопљења светих мученика, када се Локсорије шеташе крај обале морске, нападе га једна огромна и страшна змија, обави се око њега, страховито му поломи све делове тела, па га остави бездахна и скоро потпуно мртва. Локсорије убрзо издахну у страшним мукама, и сав надуван лежаше, пружајући собом језовит призор за све пролазнике.

Међутим, по промислу Божјем, тела Светих мученика море избаци на обалу. О томе Божјим откровењем бише обавештена два благочестива хришћанина: свештеник Јевсевије и Филикс. Они онда са чешћу погребоше света тела њихова. Но син ипатика Леонтија одсече чеоне главе свештенику Јевсевију и Филиксу и баци их у реку. Тада презвитер Кварт из града Капуе, руковођен Анђелом Божјим, оде и узе њихове свете мошти и погребе их на чесном месту.




НАЗАД

Проверите рејтинг Црвеног календара:


PayPal