ОВАЈ свети отац наш Тома, због своје превелике врлине и савршеног разума и побожности, би посвећен за ђакона велике цркве у Цариграду од стране преподобног оца нашег великог чудотворца патријарха Јована Постника, и постављен за сакеларија Патријаршије од истог патријарха у време цара Маврикија.

По представљењу свјатјејшег Јована патријарховао је блажени Киријак. А по смрти овога би изабран за патријарха цариградског свети Тома у време цара Фоке. И управљаше Црквом добро, будно пасући разумно стадо Христово. У време његово деси се један необичан догађај: кад се једном ишло у литији с крстовима, крстови се почну колебати сами од себе, ударати један о други, и ломити се. Глас о томе пронесе се свуда. Кад патријарх то сазна као истинити догађај, позва светог Теодора Сикеота, чувеног прозорљивца и чудотворца, молећи га да објасни, шта се тим предсказује. Свети Теодор потврди да се то чудо заиста десило, али шта оно предсказује он одби да каже, изјављујући да му та тајна није позната. Тада свјатјејши патријарх Тома паде пред ноге светом Теодору молећи га да му каже. Оваквим смирењем својим патријарх приволе светог старца да каже шта тај догађај предсказује. И свети старац рече да то означава велике беде које ће наступити и за цркву и за грчко царство због унутрашњих верских и политичких раздора. Споља ће навалити љути варвари, а унутра ће се хришћани поделити, једни друге гонити, тући и истребљивати, због чега ће и многи храмови опустети и разорити се. И све се то ускоро има догодити.

Чувши то, патријарх се веома уплаши, и моли преподобног да се помоли Богу за њега, да му Бог узме душу пре него те беде наступе. Преподобни Теодор се задржа кратко време у Цариграду код цркве светог Стефана, а патријарх се разболе. И посла к преподобноме, који се беше у келији затворио и подвизавао, извештај о својој болести, молећи га да му измоли од Бога што скорији крај. Светитељ то одби. Тада блажени патријарх Тома поново посла преподобноме усрдну молбу, желећи да се разреши од тела пре него беде наиђу на Цркву. И преподобни Теодор, иако није желео, учини по вољи свјатјејшем патријарху Томи, помоли се Богу за његову кончину и овако му отписа: "Заповедаш ли, да дођем до тебе, или да се видимо онамо пред Богом?" А свети Тома му одговори преко изасланика: "Не прекидај, оче, своје молчаније. Доста ми је што си рекао, да ћемо се видети онамо пред Богом".

И свјатјејши патријарх Тома истог дана предвече разлучи се од тела, радујући се, и пресели се к Господу, 610. године.

По престављењу светога Томе, престо заузе Сергије, ђакон велике цркве. Он у почетку беше православан, али се касније изопачи и постаде вођа монотелитске јереси, која безбожно учи да у Господу Христу постоји само једна воља. А навалише на Цркву и беде, подвајања, разорења, страдања; и јеретици гоњаху православне. Усто, по попуштењу Божјем, због умножења јереси, Персијанци ударише на грчко царство, пустошећи, пљачкајући и палећи. Тада Персијанци и Јерусалим заузеше, и Свето Дрво Часнога Крста у Персију као плен однесоше. И збиваху се све страхоте, предсказане оним необичним догађајем на литији, и светим Теодором Сикеотом пророчки објашњене, а које пресвети патријарх Тома није желео да својим очима види, него је више волео умрети. И жеља му се испуни.

Свети Тома је пасао Цркву Христову три године и два месеца, много се борећи за Православље против јеретика, и побожно почитујући Христа Бога нашег, коме са Оцем и Светим Духом слава вавек, амин.




НАЗАД

Проверите рејтинг Црвеног календара:


PayPal