У ВРЕМЕ цара Диоклецијана беше у Египту свети Никандар, човек богоугодан, по занимању лекар. Његов посао беше ово: стално посећивати по тамницама свете мученике - сужње за Христа, лечити им ране, давати им потребну храну, и тела светих сахрањивати.

Једном он виде тела светих мученика, која беху разбацана по пољу да их поједу пси и звериње и птице, али им не смеде прићи дању да и њега не би ухапсили. Јер као слаб човек, он се бојаше љутих мука, док не би на то позван и укрепљен од Бога. А кад паде ноћ, он изађе у поље сам, и тела светих једно по једно ношаше на својим леђима до једног забаченог места, тамо их завијаше у чисте плаштанице, и у земљу сахрањиваше. Док је он то радио, примети га један идолопоклоник, па оде и оптужи га кнезу. Тада свети Никандар би ухваћен, и страшно мучен дуго, али се Христа не одрече. И муке, којих се раније бојао, сада, окрепљаван одозго, он јуначки и радосно трпљаше за Господа свог и жељаше да буде још страшније мучен. А мучитељ, видевши га да је постојан у вери као непоколебљив стуб и непокретна планина, нареди да га живог одеру, па му затим главу одсеку. И тако свети мученик, свукавши старог земљаног човека, обуче се у новог небеског. Пошто му глава би одсечена, он се као чесни уд придружи свечесној Глави - Христу Господу своме, са којим, после привременог страдања свог, царује вечно, славећи Свету Тројицу са хоровима светих мученика. Свети Никандар чесно пострада 302 године.




НАЗАД

Проверите рејтинг Црвеног календара:


PayPal