Свети преподобни Георгије Синаит

ОВАЈ преподобни бејаше у време цара Јустинијана, (527-565 г.) а за патријарховања јерусалимског патријарха Петра (524-552. г.). Он се, као што пише свети Софроније јерусалимски (634-638 г.), подвизавао на Синајској Гори, и био испосник и веома добродетељан.

Једном зажеле преподобни да се причести у Јерусалиму у храму Васкрсења Христова. И, о чуда! он се одмах обрете у Јерусалиму, који је далеко од Синаја двадесет дана хода. И присуствујући на светој литургији, која се служила у храму Васкрсења Христова, он се причести Божанским Тајнама из руку споменутог патријарха јерусалимског Петра. После Причешћа патријарх Петар упита свог саслужитеља Мину: Кад је дошао овај ава Синаит? Овај одговори: И ја га, владико тек сада видех. - Патријарх му рече: Реци му да остане, да заједно с нама данас обедује у трпези.

Мина онда позва преподобног Георгија на обед, а овај одговори: Нека буде воља Божја! - Затим, помоливши се и поклонивши се, он се за трен ока опет обрете у својој келији на Синајској Гори.

А кад дође време обеду, патријарх потражи аву Георгија, али га нигде не беше, и он закључи да је отпутовао. Потом патријарх посла аву Фотина к епископу у Фаран, пишући њему и оцима Синајске Горе, да му пошаљу преподобног Георгија, пошто није остао да обједује с њим. Читајући патријархово писмо оци се чуђаху. И мирне савести сложише се, да ава Георгије никада није одлазио са Синаја, него се увек налазио ту. Ради што бољег извињења и одбране, они послаше к патријарху трн јеромонаха: аву Стефана, аву Зосима, и аву Дулитија. А и преподобни Георгије написа писмо патријарху, у коме писаше: Опрости ми, најсветији оче, седамдесет је година откако не напустих Синајску Гору, нити дођох у Палестину. Јер кад бих дошао, ја бих указао дужно поштовање анђелу твоме. Сем тога, нека зна твоје блаженство да ћемо кроз шест месеци обојица отићи ка Господу, и тамо ћемо непрестано бити заједно.

И ово пророштво преподобног стварно се испуни, јер се после шест месеци обојица упокојише.