ОД самог повоја добро васпитан у врлинама, велики угодник Божји Исихије омрзну земаљска пристрашћа, и постаде обиталиште Светог Духа. И уздисаше за вечним благом у небеском Сиону. Зато постаде добровољни изгнаник: напусти своју постојбину Галатију (у Малој Азији) и тражаше пусто место. Родом беше из околине Брусе у приморском крају. Тражећи пусто место, светитељ зађе у једну гору, звану Мајонис. Но демони који су тамо живели, бојећи се да их светитељ не протера отуда, намислише да њега одврате од његове намере да се настани ту. Зато уђоше у нека два човека, Јована и Илариона, и сусревши Божјег угодника питаху га куда иде. И када сазнаше његову намеру, они му рекоше: Не знаш ли, човече, да је то место опасно, и ти идеш у сигурну смрт? Јер овде има безброј дивљих зверова, па још и љутих разбојника, те не можеш овде ни један дан жив остати. - А светитељ, разумевши Духом да ово нису речи људске већ демонске, рече: Ја због мноштва грехова својих заслужујем смрт, стога идем да погинем или од зверова или од разбојника.Рекавши то, он сатвори молитву, и крсном силом одагна бестелесне нечисте духове и тела људска, па продужи свој пут. И кад наиђе у гори на једно место, допаде му се, начини себи келију, и стаде ту живети подвизавајући се у испосничким трудовима пустињачким. Ту и башту себи направи, коју обрађиваше, те се тако од труда руку својих храњаше. А догоди се једном да многе птице нагрнуше на његову башту, јеђаху му поврће и плодове, и прављаху му штету. Светитељ се помоли Богу, и одмах птице које беху јеле од његовог труда, попадаше из ваздуха на земљу, и не беху у стању да лете, него распрострте лежаху на земљи. А оне које тек налетаху, чим би окусиле од његових баштенских плодова, нису могле више да узлете него су се као отроване ваљале по земљи. И напуни се оно место мноштвом разних птица, попадалих на земљу. А после неког времена преподобни се сажали на њих, изађе из келије и рече им: Идите одавде, и више немојте уништавати монашки труд.Чим то светитељ рече, одмах ове птице што беху по земљи одлетеше, и никада се више његовој башти не приближише.

Затим преподобни пронађе у једној долини воду. Ту подиже црквицу у част светог апостола Андреја. И ту он са својим ученицима живљаше безмолвно у богоразмишљању. Једном доведоше к њему једну луду девојку. Њени родитељи припадоше к ногама светитељу, и мољаху га да истера нечистог духа из њихове кћери. Помоливши се Богу, преподобни одмах истера ђавола из девојке, а родитељима њеним рече: Овако говори Дух Свети, да ће после моје смрти на овом месту бити манастир светих жена подвижница; и сила њихових молитава отераће одавде све војске демона. - Ово се пророштво светитељево и зби у своје време. Једног дана преподобни Исихије изиђе из своје келије и виде неког човека где тера претоварена воловска кола. Утом се један во спотаче, паде на земљу, и не могаше да устане. Човек притрча и мучаше се да га подигне, али узалуд. Јер пали во остаде непомичан као неки тежак камен. И човек, сав малаксао од напрезања, стаде плакати. Видевши то, преподобни се сажали на њега, приђе волу, поглади га по врату, и као разумном створу рече му: Устани, лењивче, и пређи свој пут, да те враг, нашавши те излишна, не сатвори оруђем своје злобе.Рекавши то, осени вола крсним знаком, и он одмах устаде, и крену возећи кротко кола. А онај човек се много удиви и, поклонивши се светитељу с благодарношћу, оде радостан својим путем.

Светитељ се из дана у дан пружаше ка бољем и бољем. И узлазећи ка савршенству врлина, удостоји се бити сабеседник Анђела. И на тридесет дана раније сазнаде од Анђела Божјег за своје престављење к Богу. Због тога се испуни великом радошћу, и припремаше се за одлазак. Пред смрт призва своје ученике и даде им потребне поуке. Затим у поноћ изненада сину с неба светлост, и обасја не само светитељеву келију него и цело оно место. А светитељ, с радошћу изговоривши ове речи: Господе, у руке твоје предајем дух свој! - пређе у небеска насеља, крајем осмога века.

Свето и чесно тело његово би сахрањено у гореспоменутој цркви светог апостола Андреја, у камену раку крај светих врата. Доцније епископ амасијски Теофилакт пренесе чесне мошти светитељеве нетљене у град Амасију, око 781. године, и положи с десне стране олтара. А на оном месту пустом, где се преподобни подвизавао, би устројен женски манастир, као што светитељ беше прорекао.




НАЗАД

Проверите рејтинг Црвеног календара:


PayPal