ОВАЈ свети Конон беше у време цара Декија (249-251. г.).Родом из града Назарета. Напустивши постојбину своју он оде у памфилијски град Мандрон, и тамо у месту званом Кармила уреди себи једну башту, коју је засађивао разним поврћем, наводњавао је, и од тога се издржавао.

Он беше толико добар, безазлен и прост, да је од душе и срца отпоздравио војнике који су дошли да га ухвате. И кад му војници саопштише да га намесник Публије зове, он им простодушно одговори: Шта ја требам намеснику када сам хришћанин? Нека он зове к себи своје једномишљенике и једновернике.

Војници везаше светог Конона и одведоше намеснику. А кад га овај примораваше да принесе жртву идолима, свети мученик уздахну из дубине душе због ослепљености и заблуделости незнабожаца, укори насилника, остаде непоколебљив у вери Христовој, и изјави да га не може поколебати у вери, макар га ставио на хиљаде и хиљаде мука. Зато му забише ексере у ноге, и натераше да трчи испред намесникових кола. И добри светитељ трчаше све док не изнеможе. Онда паде на колена, помоли се последњи пут Богу и предаде свету душу своју у руке Божје, 251.године.




НАЗАД

Проверите рејтинг Црвеног календара:


PayPal