ЦАР Аврелијан издаде заповест да сви хришћани у целом свету приносе жртве боговима, а да се они, који се томе буду противили, стављају на љуте муке и погубљују. Сам Цар прошавши Сирију дође у Финикију у град Птолемаиду, да све хришћане примора на идолске жртве. Видевши цара где улази у град, блажени Павле се прекрсти и рече својој сестри Јулијани: Буди храбра, сестро моја, и не бој се! Кажем ти, велико искушење наилази на хришћане. - А цар Аврелијан, видевши Павла где се прекрсти, нареди да га ухвате и држе до сутра у оковима.
Сутрадан би постављен у позоришту престо за цара. Пошто се слеже сав град, он седе на престо и изведе блаженог Павла преда се на суд, и упита га: Несрећни човече, зашто си се јуче усудио да се прекрстиш када си ме видео где улазим у град? Еда ли ниси чуо нашу заповест царску, издату против хришћана? Блажени Павле одговори: Чуо сам за заповест твоју, али нико никада не може нас хришћане толико уплашити, да бисмо се из страха одрекли истинитог Бога и престали исповедати Христа Сина Божја. Јер мучења на која нас ти стављаш краткотрајна су и не могу уплашити и нашкодити онима који се Бога боје, али муке на које одређује непристрасни суд Божји вечне су. Исто тако и слава, коју Бог даје хришћанском роду, вечна је. Ко је дакле толико безуман да остави живога Бога и стане клањати се глувим и немим боговима? Сам Спаситељ наш Исус Христос каже у Еванђељу: Ко се одрече мене пред људима одрећи ћу се и ја њега пред Оцем Својим који је на небесима (Мт. 10, 33). Аврелијан рече: Видиш колико те трпех да булазниш. Приступи дакле и принеси жртву боговима да те не бих предао љутој смрти. Блажени Павле одговори: Ја другог Бога не знам осим Господа нашег Исуса Христа, коме од праотаца мојих служим свим срцем.
Тада Аврелијан нареди мучитељима: Обесите га о дрво и мучите га јако, док не дође његов Христос и отме га из ваших руку. И они одмах испунише наређење: Мученика обесише нага о дрво, и стадоше га мучити. А он се громко мољаше Богу, говорећи: Господе Исусе Христе, истинити Сине истинитог Бога Оца, чије рођење нико разумети не може: ни Арханђели, ни Престоли, ни Господства, ни Поглаварства, ни Власти, ни Силе, ни Херувими, ни Серафими, само Отац једини, - Ти помози мени ништавном и одбаченом слузи Твом, и избави ме из руку Аврелијанових!
И Господ Исус Христос му одмах олакша муке тако да он не осећаше болове од задаваних мука. А света невеста Христова Јулијана, видевши брата свог на мукама, приступи цару гласно питајући:
Насилниче Аврелијане, зашто тако свирепо мучиш мог невиног брата? Аврелијан рече слугама: Скините тој жени повезачу с главе, па је жестоко бијте по лицу, да нам тако дрско не говори; а тог несрећног човека ударите на још љуће муке, пошто каже да му је Христос заштитник и помоћник.
На то се блажена Јулијана насмеја и рече: Чудим се да си ти, цар, тако луд, и не разумеш да сила Христова олакшава муке онима који Га истински призивају. Аврелијан рече онима што стајаху око њета: Ова жена, видећи да с њом благо разговарам, постаје све безочнија. Затим бесно погледа на њу, наређујући јој: Приступи к боговима и поклони им се, јер нећеш умаћи из мојих руку. Света Јулијана одговори: Ја се ни мучења твојих не бојим, нити марим од твојих претњи. Јер па небу постоји Бог, који нас може избавити из твојих безбожничких руку. Сва мучења којима располажеш наложи на мене, да би по томе познао помоћ Господа мог Исуса Христа који је са мном.
Аврелијан јој рече: Видим да си необично лепа, и зато те штедим и не желим да те погубим. Молим те, уразуми се, те принеси боговима жртву, да бих те могао узети за своју закониту жену. И ти ћеш заједно са мном царовати у све дане живота свог, а твог брата ћу наградити највећим почастима и дати му највиши положај. А света Јулијана, подигавши очи своје к небу и прекрстивши се, весело се насмеја. Аврелијан је упита: Како се усуђујеш да оволику кротост моју ниподаштаваш? Светитељка одговори: Не ниподаштавам твоју кротост него се радосно смејем, јер духовним очима својим гледам божанску лепоту Небеског Женика мог, који, седећи на светом престолу свом, жели да се сви људи спасу. Он ми препоручује да подвиг мученички добровољно примим, а тебе презрем као брбљива и празнословна човека, пошто се називаш цар а клањаш се дрвету и камену.
Чувши то, Аврелијана обузе јарост и нареди мучитељима: Обесите ову жену о дрво, и силно је мучите, да би схватила да стоји пред царем на суду. А кад мучитељи стадоше мучити светитељку, погледа на њу брат њен свети Павле, и рече јој: Не бој се, сестро моја, мука на које те ставља мучитељ, нити се плаши његових претњи, јер претрпевши овде мало, одморићемо се у Христа нашег вавек. Аврелијан рече мучитељима: Мучите је свирепије, и говорите јој да не буде горда и луда. А света Јулијана, немилосрдно мучена, када чу цареве речи, опет се насмеја и рече: Мучитељу Аврелијане, ти сматраш да ме мучиш, а ја помоћју Христа мог не осећам муке. Аврелијан јој на то рече: Иако много лажеш, правећи се да тобож не осећаш муке, но ја ћу те победити мучећи те дуго. Светитељка му одговори: Неће ме оставити Господ мој Исус Христос, нити ће допустити да ме ти победиш, јер ми Он помаже сада и свагда, и помагаће ми до краја, да би ти познао силу Његову и хришћанско трпљење. А тебе ће Бог мој мучити у вечном и неугасивом огњу, и тражиће од тебе душе људске које си погубио својим лукавим прелестима.
Од ових светитељкиних речи Аврелијан се силно разјари, и нареди да се донесе котао и смола, наложи велики огањ и узаври смола. И кад смола страшно кључаше у котлу, да нико није могао прићи, он нареди да у котао баце свете мученике, Павла и Јулијану. Бачени у котао, они подигоше очи к небу, и као једним устима мољаху се, говорећи: Господе Боже отаца наших Аврама, Исака и Јакова, који си у Вавилонској земљи сишао у пећ усијану к Седраху, Мисаху и Авденагу, и ниси допустио да их огањ повреди, Ти Господе Исусе Христе, светлости непостижна, Очева тајно и славо, десницо Бога вишњега, који се ради грехова наших оваплоти и с људима поживе, желећи да спасеш душе, које непријатељ ђаво бедно прелашћене и упропашћене низведе у преисподњи тартар и понор, као што и ученик његов Аврелијан сада чини, - Ти нас избави од тешке муке ове!
Док се они тако мољаху, узаврела смола претвори се у хладну воду. И сви се присутни дивљаху сили Божјој, и слављаху Бога. А Аврелијан, луд од гнева, не прослави Бога, него сматраше да је то мађионичарска вештина. И нареди да свете изваде из котла, у коме не беше ни трага ни воње од смоле, већ само чиста вода. Тада им рече Аврелијан: Мислите ли ви да ћете присутне људе преварити, те да сматрају да сте котао расхладили помоћју Бога вашег а не мађионичарском вештином? Не, тако ми богова мојих! Ја ћу учинити да вам више не помогну мађије ваше. И вама ће додијати многе и дуготрајне муке и пржење у огњу, и ви ћете малаксати, па ћете и не хотећи принети жртве боговима. На то одговори свети Павле: Ни у ком случају нећемо оставити Бога живога, који је небо и земљу створио, и нас из таме извукао, и који нас из руку твојих избавља. Никада нас, о Аврелијане мучитељу, не можеш наговорити да се поклонимо вашим безгласним, бездушним и неосетљивим идолима. Мучи нас дакле каквим знаш мукама, и познаћеш силу Бога нашег.
И нареди Аврелијан да се донесу два гвоздена кревета, да се испод њих наложи велика ватра, да се на њих свети мученици положе наги, па да их заливају врелом свињском машћу. А када то би урађено, Аврелијан рече: Сада победих вашу мађионичарску вештину, и познасте ко је Аврелијан. Нек сада дође ваш Христос и помогне вам! - Света Јулијана одговори: Наш Христос је овде с нама, и помаже нам; нити попушта огњу да нас повреди. Али ти Га не видиш, пошто ниси достојан да Га видиш. Но саветујем ти да одбациш своје безумље и приступиш Христу. Јер ако усхтеш да верујеш у Њега, Он ће те примити кајућег се, јер је човекољубив и милостив, и лако опрашта грехе људске. Не будеш ли се пак обратио к Њему, бићеш предат вечном огњу.
Када двојица од мучитеља видеше да светитеље, који лежаху на усијаним креветима, огањ не повређује, они повикаше говорећи: Нема другога Бога осим Бога небескога, који помаже Павлу и Јулијани. - А цар, разљутивши се на ову двојицу мучитеља, нареди да их мачем посеку, као преварене и златом од хришћана поткупљене да мученике не муче жестоко. А кад их поведоше на посечење, свети Павле их поучи говорећи: Не бојте се, јер никада умрети нећете, него ћете бити заједничари Светима и сунаследници царства небеског. А они, чувши то, застадоше, и мољаху се говорећи: Господару, Господе Исусе Христе, истинити Боже, кога Павле и Јулијана проповедају, Ти и с нама буди, јер умиремо не сатворивши ништа зло. - Када то рекоше, они бише посечени. А имена су њихова: Квадрат (или Кодрат) и Акакије.
По посечењу ових бише одређени други џелати да пеку светитеље на гвозденим креветима. Они со бацаху у огањ, да би јаче горео. Али светитељи не мараху за муке, него још више кораху мучитеља. А он, постиђен што их не могаде савладати, нареди да их вргну у тамницу, и да им тешке кладе ставе на вратове, и окове на ноге, и да им веригама вежу руке. И још нареди да се у тамници поставе испод њих оштри клинци у облику трња, да их положе на трњу, како не би имали никакве олакшице у боловима, него да се муче на клинцима који ће се заривати у тела њихова. И заповеди да будно мотре, да се неки хришћанин не довуче и не дотури им храну и пиће.
А у поноћи, док светитељи на оштрим клинцима лежаху и мољаху се, изненада сину светлост у тамници, и Анђео Господњи стаде пред њих и рече им: Павле и Јулијано, слуге Бога вишњега, устаните и прославите Бога! Рекавши то, он им приђе, додирну њихове вериге и окове, који се одмах поскидаше и са тела њихових спадоше, и ране им се исцелише, и светитељи постадоше здрави. И гле, пред њима се обретоше два намештена кревета, и постављена трпеза, препуна сваковрсних ђаконија. И рече Анђео светима: Одморите се на постељама, и прихватите се хране коју вам посла Исус Христос. И свети мученици се одморише на постељама, па подигавши очи своје к небу благодарише Богу. Онда једоше и пише што им беше послао Господ, и окрепише се. А други тамошњи сужњи, када видеше где у тамници сија светлост, и свете мученике ослобођене окова, и кревете, и трпезу пред њима, дођоше к њима и веома се дивљаху. И бише и они учесници те трпезе, постављене невидљивом руком. И прославише Бога који такву милост показује према слугама својим, и вероваше у Њега, и постадоше хришћани.
Трећег дана цар Аврелијан седе на престо, и изведоше преда њ на суд свете мученике, Павла и Јулијану. И упита их: Још ли вас не научише муке које поднесте, да се одрекнете своје лудости, приступите боговима и принесете им жртве? Свети Павле одговори: Та лудост - не одрећи се Христа, нека буде вавек у мене и у свих који љубе Бога. Јер је лудост Божја мудрија од људи, а мудрост људска је лудост пред Богом (1 Кор. 1, 25; 3, 19). Заиста бих ја полудео, када бих отступио од истинитог Бога и поклонио се вашим ђаволима.
Опет се разљути Аврелијан, и нареди да обоје вежу за дрво мучења, и да им гвозденим ноктима стружу ребра. А они се у мукама мољаху Богу, говорећи: Господе Исусе Христе, Сине Бога живога, светлости хришћанска и веро неразрушива, покажи лице Своје, и помози нам, и не остави нас, ради светог имена Твог! - Док се они тако мољаху, Спаситељ, који невидљиво беше пред њима, олакшаваше им патње, и свети не осећаху муке. А један од џелата, по имену Стратоник, који беше одређен да слева струже ребра свете Јулијане, видећи лепоту тела њеног, би рањен њоме, и штедећи је уздржаваше се од стругања. А света, схвативши његову мисао, гурну га ногама и рече му: Стратониче, чини што ти је заповеђено од мучитеља, и не штеди ме, јер ја имам Цара мог, Господа Исуса Христа, вечнога Бога, који се брине о души мојој и олакшава ми телесне болове.
А Стратоник, бацивши справу за мучење што му беше у рукама притрча к цару вичући: Аврелијане, безбожни мучитељу, зашто тако неправедно мучиш хришћане? Како зло учинише људи, који служе Богу истинитоме, да тако љуто страдају? Због тога ли што поштују Христа Господа свију?
Чувши то, цар се запрепасти, и дуго ћуташе. Затим проговоривши рече: Зар и ти, Стратониче, пристаде уз безумље њихово? Да ли те Јулијанина лепота преласти? И да ли те речи њене женске уловише? - А Стратоник, подижући очи к небу, виде лица светих мученика везаних као лица анђела Божјих и, прекрстивши се, полете на одвратни жртвеник идолски који беше ту подигнут, обори га, изгази ногама вичући: Ево, и ја сам хришћанин, чини са мном што хоћеш, мучитељу!
Сав љут, Аврелијан нареди да му се отсече глава. И када би доведен на место посечења, Стратоник се помоли Богу, говорећи: Господе Исусе Христе, кога Павле и Јулијана проповедајући остају непобедиви, чувани Твојим Божанством, и посрамљују мучитеља, Тебе молим: прими и моју душу у Своје небеско царство! Не одбаци мене који сам за ово неколико тренутака исповедио свето име Твоје пред мучитељем Аврелијаном! - Када то рече, отсекоше му главу. А хришћани узеше тело његово, те сакрише.
Свети пак мученици Павле и Јулијана цео тај дан бише мучени, и не малаксаше у мукама. Аврелијан рече светој Јулијани: О погана и безбожна жено, како си и за време мучења могла преластити џелата, те због тебе изгуби главу? Светитељка одговори: Ја га не преластих, нити сам крива за његову смрт, него Христос, који мене изабра за невесту Своју, Он и њега призва к себи као достојна. Јер да није био достојан, никада не би могао прићи венцу мученичком. Ти ћеш њега видети где се одмара у небеском царству, а себе у пламену пакленом мучена. Тада ћеш се ударати у груди, гледајући човека, кога си некада сматрао за ништавна и одбачена, где далеко изнад тебе ужива крај Христа у слави небеског царства. И ти ћеш се тада испунити жалости, и завапити просећи милост, али је никада добити нећеш.
После тога Аврелијан нареди да их одреше и воде у тамницу. Но те исте вечери заповеди да их из тамнице одведу у купатило народно, и тамо затворе. И онда дозва мађионичаре, бајаче и заклињаче змија, и нареди им да донесу све најљуће змије које имају, отровнице, гује, аспиде, и да их затворе у купатило са мученицима. И би тако: заклињачи змија донеше врло много таквих змија, пустише их у купатило код светих, и закључаше врата. И змије пузаху крај ногу светих мученика, не чинећи им ништа. А свети без страха сеђаху, појаху и слављаху Бога. И остадоше свети мученици са змијама у купатилу закључани три дана и три ноћи. Четврте ноћи посла Аврелијан да виде да ли су змије појеле Павла и Јулијану. А кад се посланици приближише к вратима купатила, они чуше где свети певају псалме и славослове Бога. Желећи пак да тачније сазнаду шта се унутра збива, уђоше у купатило, и кроз једно таванско прозорче завирише унутра. И видеше где блиста светлост, и како свети Павле заједно са својом сестром светом Јулијаном седи, а Анђео Божји стоји поред њих и не допушта змијама да се приближе светима. Видевши то, они похиташе и известише цара Аврелијана.
Цар сутрадан опет седе на престо и нареди мађионичарима и заклињачима змија да узму змије из купатила, а да се мученици доведу на суд. И кад ови дођоше до врата купатила, и стадоше својом бајачком вештином дозивати к себи змије, оне их не послушаше. А када отворише врата од купатила, тада све змије јурнуше на своје заклињаче и друге који беху дошли с њима, изуједаше их и разбегоше се. Пошто се змије разбегоше, дођоше цареви људи и одведоше свете мученике на суд.
Погледавши на њих, мучитељ се осмехну на њих, и рече: Сада сам веома расположен за разговор с вама, јер се надам да ћу нешто важно добити од вас. Тако ми богова, ако ми истину речете, добићете од мене многе и велике дарове и бићете господари мога царства. Реците ми, је ли истина то што чух од оних што кроз прозорче завирише код вас у купатилу, да господ наш бог Аполон дође к вама, и поможе вам, заштитивши вас од змија, и ви својим очима видесте лице његово? Свети Павле одговори: Ми Аполона не познајемо, нити га икада видесмо, јер смо од оних који служе истинитоме Богу, који је уготовио спасење слугама својим. А твоја душа погибе сва до смрти, јер не желиш да познаш истину, и дођеш у покајање, него те силно лудило насилништва доведе дотле да хулиш бестелесног служитеља Божјег. Јер светог Ангела, кога нам Господ наш Исус Христос посла да затвори уста змијама, ти богохулно називаш својим Аполоном. - Аврелијан се наљути и нареди да оловним прућем бију по лицу светога Павла, и да му говоре: Не одговарај тако гордо и бесмислено! Знај да пред царем стојиш!
Пошто светог Павла избише, мучитељ нареди да га удаље, а Јулијану приведе близу себе, и рече јој: Владарко душе моје, Јулијано! Молим те и саветујем, не следи безумљу брата свог. Видим да си девојка паметна и великог ума, стога ти предлажем: Послушај ме и буди ми владарка и царица; узећу те за жену, и твоје златне статуе поставићу по свима градовима света.
А светитељка му одговори: Ни на који ме начин нећеш преварити, Аврелијане, мучитељу безбожни. Лукавством твојим нећеш уловити слушкињу Бога вишњега, нити ме увући у вечну смрт. Хоћеш да ме лишиш славе Христове и царства небеског, али нећеш успети.
И нареди Аврелијан да светитељку одведу подаље, а да светог Павла опет доведу. И рече му: Ето Павле, твоја сестра Јулијана обећа пред нама да ће принети жртву боговима. Зато ћу је узети за жену, и биће владарка целога царства мог. Хајде и ти, реши се и принеси жртву боговима, па ћеш ми бити пријатељ и даћу ти највећи положај. Свети Павле одговори: Заиста си слагао да је моја сестра тобож пристала да отступи од свог пречистог и бесмртног Женика Христа, а да се придружи теби поганом и трулежном, и уједно и твојим ђаволима. Но није ни чудо што си слагао, јер ти је ђаво отац, који је отац лажи, и ти си се од њега научио лагати. Ти чиниш што и он, и никога не можеш друкчије уловити осим лажју. Но узалуд се трудиш, јер нас преварити нећеш, иако си нам обећао царство целога света. - Аврелијан викну: Докле ћеш нас бестидно вређати, брбљивче и неразумниче? Тако ми богова, ставићу вас на све врсте мука, и нико вас неће отети из руку мојих.
И нареди да се наложи огањ, донесу четрдесет гвоздених штапова и метну у огањ, а да Павлу вежу спреда руке и ноге, провуку гвозден колац између руку и ногу, побију у земљу, и онда га два војника наизменично туку усијаним штаповима. И мењаху се војници, и мењаху штапове, узимајући из огња ужежене. Уто нареди Аврелијан да свету Јулијану одведу у блудилиште, и обешчасте је. И многи од присутних потрчаше, утркујући се ко ће први доћи до ње, јер беху као коњи који вриште због лепоте њене. А кад је доведоше у блудилиште, одмах Анћео Господњи стаде пред њу и рече јој: Не бој се, Јулијано, јер Господ Исус Христос, коме служиш, посла ме да те заштитим, да би се свето име Његово прославило у свима који Га се боје. - И Анђео поражаваше слепилом ове похотљивце који дрско стремљаху к светој, отресајући их као прах, с ногу невесте Христове. И не могаху јој се приближити, него пипајући зидове не знађаху куда иду. Када то виде народ, стаде као једним устима громко викати: Велики је Бог Павлов и Јулијанин, свуда спасава и штити оне који Га се боје!
А ослепљени похотљивци преклонивши колена вапијаху ка светој: Јулијано, слушкињо Бога вишњега, безумно сагрешисмо пред тобом, дрско се устремљујући на тебе. Но ти нам, као служитељка доброга Бога, опрости, и помоли се за нас твоме Христу, да нам дарује вид. - Светитељка се сажали на њих, узе мало воде и, подигнувши очи к небу, призва Господа говорећи: Истинити Боже, Исусе Христе, Спаситељу свих људи, услиши мене, слушкињу Твоју, и покажи сада знаке и чудеса, које чиниш синовима људским, и даруј овима вид, да се прослави свето име Твоје. - Рекавши то, она покропи водом све ослепеле, и они одмах прогледаше. И паднувши на земљу благодарише Бога. Па онда потрчаше у хришћанску цркву, исповедише с покајањем грехе своје, и постадоше хришћани, удостојивши се светог крштења.
А светог Павла, по царевом наређењу, џелати немилице бијаху оним ужеженим штаповима. И смењиваху се џелати, и мењаху штапове. А свети Павле довикиваше цару, говорећи: Аврелијане, безбожни тиранине, какво ти зло учиних те ме овако љуто и безбожнички бијеш? Али мени Господ мој Исус Христос заиста олакшава болове, а тебе чека вечни огањ, приправљен теби и ђаволу који те против нас диже.
Аврелијан га упита: Павле, где је сестра твоја Јулијана, за коју ти кажеш да је девица? Ено где је сада бешчасте у блудилишту, и зар је још сматраш да је девица? Светитељ одговори: Верујем Богу моме, који ми олакшава болове и избавља ме од толиких твојих злоумишљаја, да ће Он и сестру моју заштитити и сачувати је чисту од сваке прљавштине, јер јој Он посла с неба Анђела свог да је чува. - Затим после једног часа свети Павле рече опет: Ено, сестра се моја враћа неоскврњена, потпуно девствена, и долази да види окове и ране моје.
То говораше свети, видећи својим прозорљивим очима све што се збива са светом Јулијаном. Јер мучитељ већ беше послао да свету Јулијану доведу из блудилишта. И кад је доведоше на суд, видевши је, свети Павле се много обрадова, весело се осмехиваше и лице му блисташе. А Аврелијан упита светитељку: Јулијано, науживаше ли се блудници у лепоти твојој? Светитељка одговори: Моја лепота и красота и сав украс јесте Христос мој, који посла Анђела свог, и сачува мене ништавну слушкињу Своју, јер се уздах у Њега. И славим пресвето име Његово, јер је Он Бог који чини чудеса, и нема другог Бога осим Њега јединога. - Онда нареди мучитељ да одреше Павла.
После тога, по царевом наређењу, би ископана јама три аршина дубока; наложише у њој огањ, и натрпаше дрва. А кад дрва изгореше и у јами остаде много жара, мучитељ нареди да у јаму баце свете мученике, Павла и Јулијану. Они пак сами иђаху к огњеној јами благосиљајући Господа и призивајући помоћника свог - Спаситеља Христа. И кад дођоше до јаме, прекрстише се и скочише у огањ. И стајаху у огњу певајући и хвалећи Господа, јер Анђео Господњи, сишавши с неба, отера силу огњену из јаме, и жар избаци, и мученике сачува читаве и ни најмање неповређене. И стајаху свети у јами појући и говорећи: Благословен си Боже, Царе векова, јер си се сетио ништавности наше и угасио пламен огњени, презревши као благ сагрешења наша. Ти си нас недостојне сачувао читаве и здраве од јарости мучитеља Аврелијана.
Присутни народ чу све њихове речи. И многи од незнабожаца, видевши силу Божју, умилење им захвати срца, и они, одбацивши идоле вероваше у Христа. И нареди цар да светитеље, који беху у јами, камењем затрпају. Али гле, изненада сину муња и удари гром, и појави се облак огњени, и изли се из облака огањ на земљу, и чу се глас с неба: Аврелијане, ти ћеш отићи у пакао огњени, приправљен теби и оцу твом ђаволу.
Препаде се Аврелијан и сви незнабошци. И нареди мучитељ да свете извуку из јаме и одведу у тамницу. А они слављаху Бога за сва чудеса, која учини Он ради њих.
У седми дан седе Аврелијан на свој судијски престо, и нареди жрецима да донесу све идоле што имаху: златне и сребрне, украшене драгим камењем. И пред ногама њиховим распростре цар своју порфиру царску. А кад доведоше свете мученике, Павла и Јулијану, он им разјарен рече: Сада приступите и поклоните се боговима, јер нећете умаћи из руку мојих! - На то се свети Павле насмеја и рече: Никада, мучитељу, ми нећемо оставити Бога, који је створио небо и земљу. И немој се надати да ћеш нас икада приволети да се поклонимо идолима. - Аврелијан рече: Достојни љуте смрти, сматраш ли да су ово идоли? Зар не схваташ каква је сила у њима? Свети Павле одговори: Овај Зевс, за кога ти кажеш да је бог, беше човек, вешт мађионичар, а страшнији и неуздржљивији од свих људи блудник. Кад би видео лепе жене и девојке, он их је разним чинима прелашћивао, јер се претварао, некад у бика, некад у орла и лабуда, а некад у злато. И тако преластивши и оскврнивши многа лица, он је од њих био сматран за бога и поштован. Но да не ређам сва његова блудничка бестидна и безакона дела, јер видим да те то разгневљује. Уосталом, ја се не бојим твога гнева, него ћу одустати од набрајања Зевсових блудничких дела, да не бих повредио уши слушалаца. А овај други што је поред Зевса, звани Аполон, није ли рођен од прељубе жене неке Латоне? И он почини многе гадости, подражавајући свога оца Зевса. Исто тако и знаменити бог ваш Дионис. Еда ли и њега не роди од прељубе Семелија, кћи Кадмова?
Лажеш, гаде, викну Аврелијан, зар Дионис не би рођен од Јуноне, мајке богова? Насмеја се свети Павле, па рече: Постоји ли бог рођен од жене, и који почиње да бива бог, а који раније није био бог? И има ли бог жену, и рађа ли са њом децу? - Тада Аврелијан повика: Безбожниче и брбљивче, докле ћеш својим многобројним лажима и увредама да хулиш и ружиш богове наше? Еда ли није рођен од жене и ваш Христос, за кога кажете да је небески бог? Свети Павле одговори: Ти ниси достојан да чујеш Божју тајну. Али, да твоје речи не би нашкодиле присутнима, потребно је укратко одговорити на твоје питање. У почетку створи Бог небо и земљу, и све што је у њима, мора и све што је у њима. Затим по образу свом и по подобију створи човека, чиста, без икаквог зла, праведна, побожна: и засади рај пун сладости; онда човеку створи помоћницу од ребра његова. А отац ваш ђаво, не могући да гледа човека у таквом блаженству, превари Еву, и њоме наведе Адама да наруши заповест Божју. И би истеран из раја Адам са Евом; и родише синове и кћери, од којих се насели свет. И сав род људски беше подложан смрти, која грехом уђе у свет. И сви праведни оци наши беху низвођени у ад, као и неправедни, јер царова смрт од Адама и над онима који не сагрешише преступивши као Адам (Рм. 5, 14). Због тога Отац небески, свемогући Бог, сажали се на род људски и, желећи да му помогне, посла Сина свог да узме на себе тело човечје и спасе Адама и с њим држане у узама ада. А Син Божји је Логос Очев, рођен од Њега пре свих векова, његова Мудрост и Сила, и Десница. О Његовом оваплоћењу Архангел Гаврило донесе благовест Светој Дјеви, свечистој и свечесној, рођеној од пророчког и царског рода. У њену пречисту и освећену утробу невидљиво се усели сам Бог, тојест Логос Божји, узе на се тело, када Анђео рече њој: Радуј се, благодатна, Господ је с тобом! Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Највишега осениће те; зато ће се и свето што ће се родити, назвати Син Божји (Лк. 1, 28.35). И роди се Син Божји, Логос Божји, од непорочне Дјаве, обукавши се у тело као у неко одело ради спасења људи. Нико није могао видети Бога истинитог онаквог какав Он јесте, јер је Бог огањ који спаљује; нити може човек који живи на жемљи, видевши лице Божје, остати жив. Због тога се Бог наш роди оваплотивши се, и као одојче би храњен млеком, иако савршен по Божанству; затим Он беше дете, па младић, који телом порасте у човека савршена, и са људима поживе тридесет и три године, проходећи градове, крајеве и села, чинећи добро свима, и избављајући мучене од ђавола; потом би добровољно распет на дрвету крсном, да подари спасење свету који је пропао по ђаволској превари; и умревши телом, сиђе у ад заједно са светом душом Својом, и развали врата бакарна, и поломи пријеворнице гвоздене, и изведе душе Светих из таме и уза ђаволских, и одведе их на небо; и у трећи дан васкрсе из мртвих телом Својим, и јави се ученицима, апостолима Својим, и многим другима који истински вероваше у Њега, и четрдесет дана беше са апостолима једући и пијући с њима; затим се узнесе на небо, и седи са телом Својим с десне стране Оца Свога. Зато сада ђавола муке сатиру, пошто га Христос Бог баци под ноге хришћанима, да га газе они што улазе у царство небеоко. Али ти си туђ царству небеском, јер је удео твој вечни огањ паклени, насдеђе оца твог ђавола.
Чувши то, Аврелијан се од јарости промени у лицу, шкргуташе зубима, и рече: Брбљивче и поганче! Ја ти трпељиво допустих да многе лажи изговориш. Но хоћеш ли једном престати да ме вређаш и да богове хулиш? Ево, ово је моја последња реч: ако боговима не принесете жртве, љутом ћу вас смрћу уморити. - А свети Павле и Јулијана громким гласом повикаше говорећи: Хришћани смо, и на Христа се надамо; боговима се твојим нећемо поклонити, и ђаволима твојим нећемо служити; мука се твојих не бојимо. Хајде, измишљај какве хоћеш муке за нас! Ми верујемо Богу да ћеш бити побеђен од нас, као што је и ђаво побеђен од Христа који нас крепи и који побећује твоја зла и вешта мучења.
Тада Аврелијан нареди да светог Павла вежу за дрво, и да му лице огњем пале. А биров викаше: Не вређај цара, васељене господара, и не хули богове! - А света Јулијана довикну цару: О погани мучитељу, какво ти зло мој брат учини, те га тако страшно мучиш? - А Аврелијан нареди да и свету Јулијану исто тако вежу за дрво и муче, палећи огњем лице њено. И рече јој: Најбестиднија жено, застиди се као што приличи женама! Светитељка одговори: Аврелијане, збиља ћу те послушати када велиш да се застидим пошто сам жена. Ево, стидим се Христа Бога живог који је пред мојим очима, и нећу Га напустити. И нећу се поклонити боговима твојим, јер се стидим Господа мог.
А Аврелијан, видећи да је исмејан од светих мученика, уједно и беснијаше и стиђаше се. И нареди да им цело тело пале и пеку. А сав присутни народ, гледајући страдање светих, громким гласом викну: Царе Аврелијане, неправедно судиш, и неправедно их мучиш! Ако не желе да боговима принесу жртву, онда им изрекни смртну пресуду.
Тада се Аврелијан уплаши да се народ не побуни, и изрече смртну пресуду: да им се главе отсеку, а тела њихова баце псима, зверима и птицама да их разнесу.
Вођени на смрт, свети се радоваху и весељаху и певаху псаламске речи: Спасао си нас, Господе, од мучитеља наших, и посрамио си ненавиднике наше (Пс. 43, 8). А кад их доведоше изван града на место посечења, Павле свети моли џелата да најпре посече свету Јулијану, јер се бојаше да се она некако не уплаши гледајући његово посечење. Света Јулијана се прекрсти, радосно поднесе своју главу, и би посечена. А свети Павле видевши сестру своју где мученички сконча, подиже очи к небу, заблагодари Богу, затим се прекрсти, подметну главу, и би посечен, 273 године. Тела пак њихова лежаху ван града несахрањена; војници, одређени од цара, чуваху их издалека, да их хришћани не украду. А долажаху и пси, али се тела мученичких не дотицаху; долажаху и вуци, и они их се не само не дотицаху, него их чучећи неотступно чуваху; долетаху и птице грабљивице, али се ниједна не спусти на њих, него само кружаху над њима, не допуштајући мувама да падају на њих. Тако то трајаше седам дана и ноћи. И војници известише о томе Аврелијана. А он чувши то рече: О зловерног хришћанског мађиоништва! Не можемо их ни мртве победити! - И нареди војницима да се са страже повуку ноћу, не дању, да им се хришћани не би смејали. А кад свану, и хришћани видеше да војника нема на стражи, они узеше многострадална тела светих мученика, Павла и Јулијане, и сахранише их чесно, док царује Господ наш Исус Христос, коме са Оцем и Светим Духом слава, част и царство, сада и свагда и кроза све векове, амин.