Четири стотине и четрдесет мученика

ОВИ свети мученици пострадаше од Лонгобарда у Италији око 579 године. О њима свети Григорије Двојеслов, папа римски, пише ово: Пре петнаест година, као што сведоче очевици, када Лонгобарди продреше у Римоку област, они заробише четрдесет земљорадника и примораваху их да заједно с њима једу месо од идолских жртава. Али ови не хтеше ни да се дотакну поганих јестива, иако су им смрћу претили. Јер заволеше вечни живот више од привременог, и стајаху чврсто у вери. И због свог вероисповедања бише сви заклани. Шта дакле? Зар нису постали заиста мученици сви они који, да не би једењем идолских жртава ожалостили свога Творца, изабраше да буду мачем посечени? У исто време Лонгобарди ухватише других четири стотине душа. И када по обичају своме козју главу принесоше на жртву ђаволу, и око ње играху певајући скаредне песме, и клањаху јој се, и мољаху јој се, па и своје заробљенике примораваху силом да то исто раде, онда ови сви одлучише да привременом смрћу стекну бесмртни живот. И не хтедоше послушати одвратну наредбу, и поклонити се с њима ђаволској жртви, и тако живети на земљи мртви живот. Јер главе своје, које су увек приклањали Створитељу своме, они не хтедоше приклонити створењу. Зато их Лонгобарди, бесни од једа, све посекоше мачем.




НАЗАД

PayPal