Четири стотине и четрдесет мученика
ОВИ свети мученици пострадаше од Лонгобарда у Италији око 579 године. О њима свети Григорије Двојеслов, папа римски, пише ово: Пре петнаест година, као што сведоче очевици, када Лонгобарди продреше у Римоку област, они заробише четрдесет земљорадника и примораваху их да заједно с њима једу месо од идолских жртава. Али ови не хтеше ни да се дотакну поганих јестива, иако су им смрћу претили. Јер заволеше вечни живот више од привременог, и стајаху чврсто у вери. И због свог вероисповедања бише сви заклани. Шта дакле? Зар нису постали заиста мученици сви они који, да не би једењем идолских жртава ожалостили свога Творца, изабраше да буду мачем посечени? У исто време Лонгобарди ухватише других четири стотине душа. И када по обичају своме козју главу принесоше на жртву ђаволу, и око ње играху певајући скаредне песме, и клањаху јој се, и мољаху јој се, па и своје заробљенике примораваху силом да то исто раде, онда ови сви одлучише да привременом смрћу стекну бесмртни живот. И не хтедоше послушати одвратну наредбу, и поклонити се с њима ђаволској жртви, и тако живети на земљи мртви живот. Јер главе своје, које су увек приклањали Створитељу своме, они не хтедоше приклонити створењу. Зато их Лонгобарди, бесни од једа, све посекоше мачем.
НАЗАД