ОВИ свети мученици живљаху у време Зенона, цара грчког, У када Африком владаше, по смрти оца свога Гензерика, вандалоки краљ Гунерик, аријанац по вери. У договору са два аријанска епископа: Кирилом и Вилимандисом, Гунерик покрену тако страшно и силовито гоњење православних, да оно превазиђе она гоњења под Диоклецијаном и Максимијаном. Опљачкавши православне храмове, бездушни тиранин нареди војницима да из свих градова изгоне православне свештенике. У то време мноштво православних се сабра у једну цркву, и у њој тајно служаху Божанствену службу. Дознавши за то, варвари аријанци опколише цркву, запалише је помоћу разних горивих средстава, и спалише цркву и све православне што беху у њој на молитви.

Затим краљ Гунерик издаде наређење: убијати све православне хришћане који неће да се поново крсте аријанским крштењем. Тада они православни који не могаху поднети мучења спасаваху се бекством, остављајући куће своје и имовину; а они јаки у вери православној, добровољно се предаваху на мучења. Тако, триста православних хришћана у Кархидони, пошто одбише аријанске зловерне захтеве, бише посечени мачем. Свештеници пак православни, ношени пламеном ревношћу за православље, пострадаше још страшније: два од њих бише спаљени; шездесеторици пак најречитијих између њих бише језици из корена ишчупани. Но после тога они се разиђоше по свој земљи грчкој. И гле, кроз њих поче дејствовати велика чудотворна сила Божија: иако лишени језика, они јасно и гласно проповедаху истине православне вере, и уништаваху аријанска лажна учења, (на удивљење и запрепашћење свих који их гледаху и слушаху. Само један од њих, павши у телесни грех, би лишен благодати Божје, и не могаше надаље проповедати свете истине православне вере.

У то време жена градоначелника римског Сунилда, аријанка, примораваше жену неког римског велможе, по имену Антису, православну хришћанку да се поново крсти аријанским крштењем. Антиса то одлучно и неустрашиво одби. Тада разјарена Сунилда у бесу свом спали свету Антису. Међутим муж свете Антисе уплаши се, и добровољно оде и крсти се аријанским крштењем. А када он после тога изјаха на коњу у шетњу, и налажаше се према градској цркви, изненада сену муња и удари га гром, и он паде мртав с коња, сав угљенисан. Тако га постиже суд Божји пре будућег, вечног огња пакленог.




НАЗАД

Проверите рејтинг Црвеног календара:


PayPal