У ВРЕМЕ царовања Константина Великог неки философ Меропије из Тира, хришћанин, крену у Индију и друге приморске земље дуж Црвеног Мора да их испита. Меропије поведе са собом своја два братанца: Фрументија и Едесија, желећи да ова два младића упозна са тим земљама, њиховим народима и обичајима.

За време пловљења по мору њихову лађу захвати силна бура и примора их да се искрцају на обалу Етиопије, насељене дивљим варварима, који и похваташе све ове путнике, па једне побише, друге у море побацаше, а треће у ропство одведоше. Сам Меропије би убијен, а његови братанци Фрументије и Едесије остављени у животу и отпремљени у град Авксум, на дар цару Етиопском. Цару се допадоше оба младића и он их задржа на своме двору. И одреди им цар нарочите учитеље и васпитаче, да младиће ове спреме за службу у двору. А два млада брата, још од детињства просвећени Христовом вером, брзо превазиђоше и умом и образовањем све доглавнике цареве и постадоше лица веома важна и утицајна на двору.

По смрти царевој Фрументије и Едесије удостојише се још веће части, када на престо Етиопије ступи царев малолетни син Ајзан. У васпитаче Ајзанове би изабран Фрументије. Тада Фрументије и Едесије, имајући већи утицај на сву земљу, могаху слободно исповедати своју веру. У то време неки римски и грчки трговци, већином хришћани, установише трговинске везе са Етиопијом. Едесије и Фрументије прављаху познанство са тим трговцима, приређиваху с њима заједничке богослужбене скупове, ради чега они и подигоше малу цркву. Упоредо с тим и Етиопљани се постепено упознаваху од Фрументија и Едесија са хришћанском вером, и усвајаху по мало истину хришћанске вере и наравствености.

Међутим Ајзан одрасте. Тада Едесије и Фрументије стадоше молити цара, да их пусти у отаџбину. Ајзан, после извесног колебања, допусти им да напусте Етиопију. Чим добише дозволу. Фрументије и Едесије првом лађом отпловише у Грчку. Када стигоше у Грчку, Едесије се упути у своју постојбину, у Тир, да нађе своје родитеље, и да се до краја живота не одваја од њих. Међутим, у Фрументија још из Етиопије бејаше друга намера. Он беше душом везао себе за ту земљу, која му, по промислу Божјем, постаде друга отаџбина. Он пламено жељаше да му та земља постане рађена по вери. Стога Фрументије радости виђења с родитељима претпостави узвишену духовну радост: уневестити Христу нову Цркву Абисинску.

Надахњиван таквим светим мислима, Фрументије се уместо у Тир упути у Александрију, где тада беше епископ свети Атанасије Велики, ревносни поборник Цркве Христове. Допутовавши у Александрију, Фрументије подробно исприча светом Атанасију све шта је са Едесијем доживео у Абисинској земљи, и о чудесном промишљању Божјем а њима када варвари побише све хришћане, на челу са Меропијем. Он објасни великом светитељу да ти исти варвари, после неког времена, престадоше се туђити њих хришћана, штавише почеше се удубљивати у њихов живот и учење, и сада би већ могли бити просвећени светлошћу Христове истине. Земљиште је већ припремљено за семе Христове истине, и сва земља жуди за тим, само треба да се појави сејач. Стога Фрументије ватрено мољаше светитеља да одмах пошаље у Етиопију епископа и клир.

Саслушавши ово Фрументијево казивање, свети Атанасије виде у судби ова два брата дивно прошнпљање Божје ради обраћења Етиопљана ка Христу; При томе њему сину мисао, да је најбоље поставити за епископа у Етиопији самог Фрументија, који је успео да дубоко изучи нарав, обичаје и језик житеља те земље, и стекао тамо поштовање и љубав. Тада блажени Атанасије рече Фрументију: Ко између нас може боље од тебе растерати у Етиопији маглу незнабоштва и однети тамо светлост Божанског благовешћа.

После тога свети Атанасије рукоположи Фрументија за епископа, и овај са апостолском ревношћу крену у Етиопију да просвећује незнабошце. Пре свега стаде он убеђивати цара Ајзана да прими свето крштење. Млади цар, који је био навикао да се користи саветима Фрументија, и на дну душе склон да прими веру свога учитеља, свим срцем својим усвоји проповед његову о Васкрслом Господу Исусу и крсти се у име Господа и Бога Исуса Христа. За њим се крстише и многи доглавници његови.

Овог равноапостолног угодника Свог Господ удостоји дара чудотворства: свети Фрументије силом имена Христова исцељиваше бесомучнике и друге разне болеснике. Оне пак који својим мудровањем одрицаху Христово учење и не хтеше веровати благовести светога Фрументија, он предаваше власти Сатане - "да би се дух спасао" (1 Кор. 5, 5), а оне који беху тврдоглави он поражаваше сушењем целога тела, а на друге навођаше слепило очију. При таквим изненадним страшним знамењима, која су се догађала по речи угодника Божјег, чак и тврдоглавци између незнабожаца преклањаху се пред њим, и исповедајући Христа Сина Божија добијаху од Фрументија и исцељење и примаху свето крштење.

Народ се дивљаше сили благовешћа равноапостолног проповедника, и сам цар невољно ускликну: Толико година ти си живео с нама, и ми не видесмо од тебе ниједно чудо! А сада, откуда ти би дана таква благодат у тако кратком времену!? - A блажени Фрументије одговараше на то цару, и свима блиским пријатељима и познаницима својим: Није то мој дар, уважени пријатељи Христови, него дар благодати свештенства од самога Господа Христа. Давно сам ја приметио вашу добру намеру, н расположење за примање Христа. Зато, оставивши своје отачаство и не марећи за родбину ја се, покоравајући се гласу Господњем, упутих у Александрију и испричах о вашој жеђи духовној самом Атанасију Великом, свештеномученику Цркве Александријске. Он ме удостоји светог рукоположења, и, просветивши ме апостолском благодаћу, с молитвом и благословом посла ме к вама. Ето, тај свештени дар Божји, преко мене врши међу вама, који сте с вером примили реч благовешћења, та чудеса која ви видите.

Поставивши на тај начин почетак Цркве Христове у Етиопији, свети Фрументије се стаде ревносно старати о њеном спољашњем и унутрашњем благоустројству. Он по целој земљи зидаше храмове за новообраћене и свуда уређиваше богослужење. Уједно с тим он много бриге посвети превођењу Светога Писма на етиопски језик. После тога проповед Еванђеља шираше се у Етиопији још успешније.

Тако, не мало година поживе богоугодно свети Фрументије, утврђујући верне својим примером и речју у држању заповести Божјих, па мирно отиде ка Господу 370. године, оставивши Цркву Етиопску одлично уређену. Од чесних моштију светитеља Божјег изобилно се даваху разна исцељења свима који с вером и молитвом прибегаваху к њему, у славу истинога Христа Бога. Амин.




НАЗАД

Проверите рејтинг Црвеног календара:


PayPal