ЗА царовања Аврелијана у Памфилијском граду Магиди; којим управљаше игемон Аеције, неустраћшво проповедаше Христа један благочестиви човек по имену Илиодор. Због тога он би ухваћен и доведен пред игемона на суд. При ислеђењу игемон Аеције дуго убеђиваше Илиодора да се одрекне Христа и принесе идолима жртву. Но светитељ јуначки и непоколебљиво исповедаше Христа Богом. Тада судија нареди да Илиодора обесе о мучилишно дрво, да му тело стружу железним ноктима и пале буктињама. У страховитим мукама свети мученик громким гласом узвикну: Господе Исусе Христе, помози ми! - И одмах дође глас с неба: He бој се, ја сам с тобом!

Овај глас чуше извршиоци казне, и притом видеше четири Ангела који их спречише да даље муче светитеља. Ово виђење учини те они повероваше у Господа Христа, и они изобличише игемона. Разјарени игемон одмах нареди да их баце у море. Уједно с тим он нареди да се усија бакарни во и у њега баци мученик Илиодор. Када свети мученик би бачен у усијаног вола, он се стаде молити. И гле, во наједном остану, а мученик изнутра узношаше благодарне песме Богу.

Дознавши за то, игемон се запрепасти; и дошавши близу бакарног вола, он се убеди од присутних очевидаца да се во за трен ока охладио. Обраћајући се светитељу он рече: Безбожна главо, твоје мађије победише и сам огањ! - Светитељ одговори: Мађије су моје Христос! - Рекавши то, светитељ затражи од мучитеља три дана рока, да размисли шта му ваља радити. Мучитељ му даде три дана.

Добивши тај рок, свети мученик оде тајно у идолопоклонички храм звани Пантеон, пошто у њему беху идоли свих богова. Пошто се светитељ помоли Богу настаде земљотрес, од кога сви идоли попадаше и разбише се. Сазнавши за то, игемон нареди да светог Илиодора поново доведу преда њ на суд. Препун гњева, игемон нареди да мученика обесе и да му укуцају у главу три усијана клинца. Осећајући страховит бол, мученик поново призва Бога у помоћ, и одмах му умину неподношљиви бол. А игемон, видећи да никакво мучење не може савладати мученика, нареди да га окована у тешке ланце одведу к управитељу оближњег града Аталеје. Управитељ дуго разговараше са светим Илиодором наговарајући га да принесе жртву идолима. Но увидевши да је мученик непоколебљив, управитељ нареди да мученику и руке и ноге метну у четири рашчепљена мучилишна дрвета, па га онда ставише на усијани тигањ. Налазећи се на тигању, мученик се мољаше; и уједно с тим призиваше присутне да дођу к њему на тигањ уверавајући их д, а им огањ ништа неће нашкодити. И многи од присутних послушаше светог мученика, узиђоше на усијани тигањ, и збише се светитељеве речи: огањ их ни најмање не повреди. И сви они повероваше у Господа нашег Исуса Христа, говорећи: "Заиста је Бог хришћански велик!"

Када управитељ виде да многи повероваше v Бога Илиодоровог побоја се да му они не отму из његових руку светог мученика, па нареди да мученика воде натраг у Магиду. Војници узеше мученика и поведоше, а мученик целим путем мољаше се Богу и певаше. А када стигоше у Магиду, мученик би поново изведен на суд. Игемон Аеције опет покушаваше да наговори светог мученика да принесе жртву идолима. Но пошто мученик не хте нипошто учинити то, игемон нареди те му одсекоше језик; затим га обесише, и пуна два сата моткама тукоше. После тога ставише му узду у уста, и тераше га тако као неразумну животињу до губилишта изван града. Свети мученик даде руком знак мучитељима да му даду времена да се помоли Богу. А када заврши молитву, њему би глава одсечена. Тако, блажени мученик доби венац мучеништва.




НАЗАД

Проверите рејтинг Црвеног календара:


PayPal