|
Прво Бденије У православној Цркви имамо Прво и Друго бденије. Бденије или бдење је појам који долази од глагола „бдити", као што можемо бдити над дететом, или над својом душом. Прво бденије је уствари јутрење са читањем великог канона Светог Андреја Критског. Светих Четрдесет мученика у Севастији Сви ови беху војници у римској војсци но вероваху тврдо у Господа Исуса. Када наста гоњење у време Ликинија, они бише изведени на суд пред војводу, и овај им запрети одузети част војничку, на што одговори један од њих, свети Кандид: „Не само част војничку, но и тела наша узми од нас; ништа нам није драже и чесније од Христа Бога нашега”. После тога нареди војвода слугама да камењем бију свете мученике. Но када слуге бацаху камење на хришћане, камење се враћаше и падаше на њих саме, те љуто их изудара. Један камен паде војводи на лице и скрши му зубе. Мучитељи, љути као зверови, везаше свете мученике и бацише их у језеро, и поставише стражу унаоколо, да ниједан не изађе. Беше страшан мраз, и језеро се леђаше около тела мученичких. Да би муке биле јаче, мучитељи загрејаше и осветлише купатило украј језера, на доглед замрзнутим страдалцима, не би ли како прелестили кога од њих да се одрекне Христа и призна идоле римске. Заиста, један се прелести, изађе из воде и уђе у купатило. Но гле, ноћу паде необична светлост с неба, која разгреја воду у језеру и тела мученика, а с том светлошћу спустише се с неба тридесетдевет венаца на главе њихове. То виде један стражар с обале, па се свуче, исповеди име Господа Исуса, и уђе у језеро, да би се он удостојио оног четрдесетога венца место издајника. И заиста, на њега сиђе тај последњи венац. Сутрадан изненади се цео град кад виде мученике живе. Тада зле судије наредише те им пребише голени, и бацише тела њихова у воду, да их хришћани не узму. Трећега дана јавише се мученици месном епископу Петру и позваше га да сабере по води и извади мошти њихове. Изађе епископ по тамној ноћи са клиром својим, и видеше на води где се светле мошти мученичке. И свака кост која беше одвојена од тела њихових, исплива на површину и светљаше се као свећа. Покупише их и чесно сахранише. А душе ових мученика одоше Господу Исусу, намученом за све нас, и васкрслом са славом. Чесно пострадаше и непролазном славом се увенчаше 320. године.Свети преподобни Филором исповедник Живео и подвизавао се у Галатији у IV веку. За њега веле да је био толико савршен у свима врлинама, да је више личио на ангела него на човека. Нарочито је прослављен био својим трпљењем. Гоњен био од цара Јулијана Одступника и много страдао за Христа. Но по смрти овога опаког Христогонитеља поживе свети Филором мирно, користећи многима. Упокоји се у својој осамдесетој години.Свети Кесарије Брат светог Григорија Богослова 369. године. Свети Кесарије био је и богословски писац. Између осталога он се старао одговорити на питање: колико су времена провели Адам и Ева у Рају пре изгнања? Неки су опредељивали то време на шест сати, други на двадесет четири сата, трећи на три дана. Свети Кесарије је био мишљења да је то време било четрдесет дана. Због тога је, вели, и Господ Исус постио четрдесет дана у пустињи, и био за то време кушан од ђавола. И док стари Адам није могао одолети искушењима ђаволским у обиљу рајском, Нови Адам одолео им је витешки у гладној и жедној пустињи.Свети мученик УрпасијанКада се безбожни Максимијан зацари 286 године, он, пламени заштитник идола, почини силна насиља у целој околини Никомидије. А његов гнев против хришћана његови једномишљеници и сатрпезници незнабошци распирише у велики пожар. Стога он сазва све сенаторе и велможе царства свог, и објави им ово: Који је од вас пао у злу веру хришћанску, и неће да се врати милостивим боговима нашим, и да их умилостиви покајањем, тај нека скине са себе знак достојанства, појас, који носи, и нека се уклони из царске палате и из овог града, пошто овај град од старина служи великим боговима, а не неком распетом богу.Свети мученици деда, баба, отац и мајка и двоје деце њиховеПОСТРАДАЛИ за Господа Христа мачем посечени.Свети Кесарије, брат светог Григорија БогословаМЛАЂИ брат Светог Григорија Богослова. После школовања у Александрији Кесарије је био први лекар на царевом двору у време цара Констанција (350-361 г.). У време пак цара Јулијана Отступника (361-363 г.) напустио је двор. После једног земљотреса у Никеји, Кесарије, који се том приликом на чудесан начин спасао, повлачи се на савет свога брата Григорија из световне службе, прима свето крштење и посвећује се Богу. Млад се разболео, и умро 369. године. Његов брат, Григорије Богослов, одржао му је похвално надгробно Слово. |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
* Уколико славите славу за време поста, тога дана, дозвољена је и риба.
* Уколико ваша слава пада у среду или петак, трпеза је обавезно посна.
* прочитајте: Пост и правила поста
Помозите нам да трајемо
 |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Уколико Вам се свиђа наш пројекат и задовољни сте нашим радом и залагањем, молимо Вас да размислите о донацији која би помогла наш опстанак на Интернету и даљи развој пројекта.
Постоји и много других начина да помогнете опстанак и развој овог пројекта.
