Свети свештеномученик Никандр, епископ мирски и Ермеј, презвитер

ОВИ светитељи бише од светог апостола Тита вером просвећени и на свештенослужење постављени. Они многе незнабошце обраћаху од заблуде и привођаху Христу. Зато они бише узети и изведени пред градоначелника Ливанија на суд. Ливаније их дуго наговараше да се одрекну Христа. А када у томе не успе, он нареди да их брзоногим коњима привежу за репове, и да терају коње што бесније. Дуго вучени тако, слуге Христове обагрише земљу својом крвљу: тела њихова, ударајући се по земљи о камење и дрвље, беху сва изранављена, и по закону природе људске они су требали умрети, да их сам Господ није укрепљавао у таквим мукама. Потом их полумртве вргоше у тамницу, и мораху их глађу и жеђу; но Господ их храњаше хлебом небеским и исцељиваше им ране.

После неког времена они опет бише изведени на суд. И пошто се не покорише мучитељевој наредби , они бише на дрвету обешени, па стругани железним ноктима и паљени свећама. Затим беху бачени у пећ огњену, али остадоше неповређени: јер ангео Господњи сиђе к њима, расхлади пећ и сачува их читаве од огња. Потом нареди мучитељ да им гвоздене клинце забију у главу, у срце, и у стомак. А када то би, ископаше им гроб, па их још живе бацише у гроб и затрпаше земљом. Скончавши тако свирепом и тешком смрћу, свети Никандар и Ермеј сада живе слатким и радосним вечним животом са Господом, коме слава вавек. Амин.