Благословено дело подвижништва, које отпоче трудољубиви и велики угодник Божји Антоније, разрасло се кроз векове као маслина многоплодовита. Многобројни светитељи, који у овим пећинама Антонијевим засијаше као звезде, празнују се сваки посебице у свој дан; под данашњим пак датумом спомињу се сви саборно и призивају вернима на помоћ.
Преподобни Кијево-Печерски оци
Кијево-Печерска Лавра је први манастир у древној Русији. Манастир је у XI вијеку основао преподобни Антоније Кијево-Печерски. Испод Лавре, налазе се "Ближње" пећине (Ближние, Антониевы пещеры) дужине око 400 метара. Унутар пећина, смјештена су три "подземна" храма: Ваведења Пресвете Богородице, преподобног Антонија Печерског и преподобног Варлаама игумана Печерског. У пећинама се налазе нетрулежне мошти 73 канонизована светитеља, монаха, ученика и сљедбеника преподобног Антонија, који су се у њима подвизавали.
Изнад самог улаза у пећине, саграђен је храм Воздвижења Часног Крста из кога постоје три улаза у пећине. Саме "Ближње" пећине, подијељене су на три главна пролаза (или улице) које су међусобно повезане са више мањих пролаза. Са страна тих "ходника", налазе се мале келије, уклесане у стијену у којима су се некада подвизавали ови Божији угодници, а у којима су данас смјештене њихове мошти. Монаси који су се одлучивали на овакав подвиг, сами су копали келије и ту се затварали, остављајући само мали прозор у зиду кроз који су примали храну. Када подвижник више не би примао храну, био је знак да се упокојио и тада би затварали и тај једини прозор на одређени период. Када би отворили келију, пронашли би нетрулежно миомирисно тијело што је знак да се подвижник посветио.
Осим ових, "Ближњих" пећина постоје и тзв. "Даље" (Дальние, Феодосиевы пещеры) чија дужина износи око 300 метара и којима се чувају мошти 49 канонизованих светих подвижника. Подаци о подвижницима су јако оскудни, а мошти појединих су пренесене у "Ближње" пећине.
У периоду комунизма, пећине су представљане јавности као туристичка атракција, а свети подвижници су третирани као "посебно друштво" чија се тијела нису распала због посебне влажности која је присутна у пећинама. Посјетиоц је могао обићи пећине само ако плати улаз, а сво вријеме би га пратио глас са разгласа који је "раскривао" вјерску заблуду. У пећине је у комунизму уведена и расвјета. (Више о овоме види у књизи: Светогодци по светињама Русије, аутора Митрофана Хиландарца, Београд, 1988)
Иако сваки свети подвижник има свој датум празновања, заједничка успомена на светитеље се слави три пута у години и то:
-Сабор свих преподобних Кијево-Печерских (друга Недеља Великог поста),
-Сабор свих преподобних који почивају у "Ближњим" пећинама (11. октобар по новом или 28. септембар по старом календару) и
-Сабор свих преподобних који почивају у "Даљим" пећинама (10. септембар по новом или 28. август по старом календару).
Дана 13. децембра 2009. године, Митрополит дабробосански Г. Николај је донео мошти Кијевских светитеља у храм Светих Василија Острошког и Петра Дабробосанског где су похрањене испред Христове иконе на иконостасу.
